Evo koje osobine se često razvijaju kod ljudi kojima je u detinjstvu falila roditeljska ljubav.
Pored hrane i vode, odeće i osnovnih stvari za život, ono što je deci najvažnije u detinjstvu je roditeljska ljubav.
Ništa, ali baš ništa, ne može da zameni taj osećaj da je dete voljeno od strane mame i tate baš takvo kakvo jeste.
I to se možda najbolje vidi u poređenju sa onima koji su odrastali lišenih roditeljske ljubavi, odnosno, kod dece koja su odrastala uz roditelje koji im nisu pokazivali ljubav i naklonost.
To ne može da se sakrije, i kod njih se razvijaju određena ponašanja i osobine koje se prenose i u odraslo doba:
Nedostupni su
Oni koji u detinjstvu nisu osetili pravu, bezuslovnu roditeljsku ljubav često izrastaju u osobe koje teško puštaju druge da im se približe. Navikli su da žive nekako na oprezu, zatvoreni, nemaju poverenja u druge ljude, i njihov „zid“ nije lako probiti.
Postaju perfekcionisti
Upravo zato što nikada nisu bili istinski voljeni, što ih roditelji nisu ponekad iskreno pohvalili, oni izrastaju u osobe koje imaju neopisivu želju i potrebu da budu savršeni.
Oni bukvalno pate jer sve vreme moraju da se dokazuju sebi, nikada nisu zadovoljni sobom, i to sve zato što ne smatraju sebe dovoljno vrednim pošto nisu imali ljubav roditelja.
Ne umeju da izraze osećanja
Deca koja nisu imala priliku da osete pravu, bezuslovnu ljubav roditelja obično izrastaju u osobe koje ne umeju otvoreno da razgovaraju o svojim osećanjima.
Razlozi za to su brojni – nemaju naviku da to rade, osećaju stid, misle da ih drugi neće razumeti itd.
Manjak ljubavi i nedostatak tog osećaja da dete vredi dovode do toga da ono izraste u hladnu osobu, koja ne ume da bude zaista bliska sa drugima.
Ovi ljudi često potiskuju svoja osećanja iz straha da ne budu povređeni ili da ih drugi ne osuđuju.
Stalno traže potvrdu od drugih
Ljudi kojima je u detinjstvu nedostajala roditeljska ljubav odrastaju u osobe kojima je potrebno da drugi stalno potvrđuju njihovu vrednost, kako bi se osećali važno i cenjeno.
To može da se manifestuje željom za stalnim pohvalama i priznanjima, prenosi obekti.bg.
Veoma su empatični
Suprotno uvreženom mišljenju, deca koja su odrasla bez roditeljske ljubavi, mogu da imaju izraženo saosećanje, pa čak i da često traže da se okruže ljudima koje je potrebno da zaštite. Oni su zaista odani i umeju da budu pravi prijatelji.
Plaše se odbijanja
Ponekad ljudi koji u detinjstvu nisu osetili roditeljsku ljubav imaju poteškoće u obavezivanju jer se prosto plaše odbijanja ili da će biti povređeni.
Za nekoga ko je odrastao u okruženju u kojem je nedostajala ljubav odbijanje može da bude potpuna katastrofa.
Istraživanja pokazuju da emocionalni bol aktivira ista područja mozga kao fizički bol, a za ljude koji nisu odrastali okruženi roditeljskom ljubavlju, taj bol može da bude posebno jak.
Zbog toga, oni često biraju da izbegnu ili preskoče neke stvari, neke životne prilike, a sve kako bi rizik od odbijanja sveli na minimum jer je to njihov mehanizam odbrane.
(YuMama)