Amerikanci su se, osim tokom ratnih sukoba u Bosni, Ratkom Mladićem najviše bavili tokom njegovog skrivanja, istražujući ko su mu veze i ko logistički obezbeđuje njegov beg.
CIA je godinama skenirala sve važnije srpske političare. Izveštaje o njima pisali su operativci u Srbiji, diplomatski predstavnici SAD u Beogradu, a potom su ih detaljno analizirali stručnjaci za pravljenje psiholoških profila u Lengliju, sedištu američke agencije.
Mnogi od tih izveštaja ugledali su svetlost dana zahvaljujući aferi „Vikiliks“, ali su neki i dalje pod ključem i nose oznaku tajnosti. Ta oznaka periodično se, kad protekne određeno vreme, skida s dokumenata, pa tako saznajemo šta su Amerikanci otkrili o Slobodanu Miloševiću i Miri Marković, Vojislavu Koštunici, Zoranu Đinđiću, ali i Vuku Draškoviću, Vojislavu Šešelju, Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću…
Koštunica se otrgao, hoće sa spoji Srbiju i RS
CIA se, očekivano, mnogo više bavila Vojislavom Koštunicom nakon 5. oktobra nego tokom devedesetih. Razumljivo, s obzirom na njegov dolazak na vlast posle pobede na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji nad Slobodanom Miloševićem.
Naročito je zanimljiv izveštaj s početka 2002. godine, čija je direktna posledica dogovor o atentatu na Koštunicu, koji je trebalo zajednički da pripreme operativci CIA i engleskog MI-6. Sve bi se dogodilo pred početak trojnog samita šefova država SRJ, BiH i Hrvatske 15. jula 2002. u Sarajevu. Operacija je nazvana „Bandit“, međutim, plan na kraju nije realizovan.
– Koštunica se otrgao kontroli, sa pozicije koju ima intenzivno radi na približavanju Srbije i Republike Srpske. Mora se sprečiti da to pretvori u dominantnu srpsku politiku – stoji, između ostalog, u tom izveštaju.
Mladić ima poverenja samo u dvojicu ljudi
Amerikanci su se, osim tokom ratnih sukoba u Bosni, Ratkom Mladićem najviše bavili tokom njegovog skrivanja, istražujući ko su mu veze i ko logistički obezbeđuje njegov beg.
– Prema izveštajima naših operativaca sa terena, oseća se prisustvo njihovog najboljeg obaveštajca Tolimira ili Tolje (general Zdravko Tolimir, prim. aut.). Naš je zaključak da on vodi operaciju skrivanja Mladića. Tolimir je jako sposoban, mnogi kanali za snabdevanje muslimana oružjem elegantno su isečeni njegovom zaslugom i oružje je, umesto da završi kod armije BiH, završavalo u srpskim rukama. Lov na Mladića biće jako težak sve dok je on na slobodi i operativan. Izvori sa terena govore da je Mladić imao poverenje bez ostatka samo u dva čoveka – Tolimira i pukovnika Dragoljuba Miloševića. Svi sistemi veza i prisluškivanja bili su u njihovim rukama.
Milošević veruje Miri, ništa ne odlučuje sam
CIA se detaljno bavila likom i delom Slobodana Miloševića i o njemu pravila strogo poverljive izveštaje. Agencija je skenirala kompletnu Miloševićevu životnu i radnu biografiju, u koju je uključila sve njegove specifične osobine, očigledno praćene vrlo pažljivo. Na početku dokumenta, nastalog u vreme kada se rat u Hrvatskoj razbuktao, a sukob u BiH bio u povoju, CIA Miloševića doživljava kao „promućurnog taktičara koji dobro zna kako da manipuliše političkom scenom zarad opstanka na vlasti“.
– Prema našoj proceni, primarni motiv koji je u osnovi Miloševićevog političkog ponašanja jeste snažna želja za obavljanjem vlasti i kontrolom – stoji već u trećem pasusu izveštaja, čiji su pojedini delovi i dalje cenzurisani.
Ovako je CIA videla Slobu
- Pije viski i puši tompus
- Snažno želi da vlada i ima sve pod kontrolom
- Promućurni taktičar koji drži opoziciju van ravnoteže
- Opušten i šarmantan, majstor za razmišljanje i donošenje odluka pod pritiskom
- Doživeo potres mozga u saobraćajnoj nesreći 7. marta 1992.
- Mirjana je njegov najbliži čovek od poverenja i savetodavac
- Posetio SAD na desetine puta, a otkad je postao predsednik, tek nekoliko
- Otac napustio porodicu, pa počinio samoubistvo. Majka se takođe ubila
- Uprkos mnogim izazovima, dominantan političar u nedostatku boljih zamena
CIA Miloševića naziva impresivnim govornikom koji je samouveren i dominantan dok razgovara oči u oči.
– Milošević je učtiv i opušten tokom sastanaka u kancelariji. On je majstor za razmišljanje i donošenje odluka pod pritiskom – glasi deo opisa.
Američki obaveštajci insistiraju na psihološkom profilu Miloševića, kojem su i otac i majka počinili samoubistvo, navodeći da je porodični čovek koji ima suprugu Mirjanu, sina i ćerku. Poseban paragraf posvećen je supruzi, ali je veliki deo zatamnjen.
– Mirjana Marković mu je najbliža, u nju ima najviše poverenja, ona je njegov savetodavac po svim pitanjima. Često je koristila kolumne u magazinu da predskazuje smene i događaje u politici svog supruga – stoji u materijalu neposredno pre cenzurisanog dela.
Izveštaj je s vremenom dopunjavan novim podacima, a kako je vreme prolazilo, Milošević od simpatičnog političara koji pije viski, puši tompus i odlično govori engleski, s upadljivim akcentom, postaje zlikovac koji gura lidere krajiških i bosanskih Srba u rat. Tako kasnije opservacije opisuju Slobu kao „ultimativnog vlastodršca koji je marginalizovao opoziciju“ i „nacionalistu koji se u to preobratio posle uloge mirotvorca u Dejtonu“.
Karadžić bio na meti Slobinih atentatora
Predsednik Srbije Slobodan Milošević pokušao je da ubije vođu bosanskih Srba Radovana Karadžića. To se dogodilo u jeku rata u Bosni u oktobru 1994. godine, nakon što je Karadžić definitivno odbio plan kontakt-grupe za okončanje sukoba.
Ove informacije nalaze se u tajnim izveštajima CIA o Srbiji i Bosni napravljenim te godine. Prema onom što je objavila CIA (svi podaci i dalje nisu dostupni jer su pojedini delovi izveštaja uklonjeni i na mestu gde su bili stoji belina), Sloba nikako nije mogao da pređe preko neposlušnosti lidera RS.
– Milošević je prošlog meseca poslao dvojicu atentatora da likvidiraju Karadžića. Najverovatnije se radi o pripadnicima specijalnih snaga koje je Karadžić rasformirao jer su bile povezane sa srpskom tajnom policijom – stoji u dokumentu CIA, sa datumom 23. novembar 1994. godine, a kao izvor za svoja saznanja, američka služba navodi Nikolu Koljevića, tadašnjeg potpredsednika RS (ubio se tri godine kasnije).
Vuk Drašković nema organizaciono umeće
Pišući o Miloševićevim političkim protivnicima na domaćoj sceni, američki obaveštajci navode da je Vuk Drašković najharizmatičnija i najpopularnija ličnost umerene opozicije, ali da se još nije u potpunosti oporavio od hapšenja i prebijanja prethodnog leta 1993. godine.
– Njegova kampanja pokazala je da još može da mobiliše veliki broj pristalica iako su njegove organizacione sposobnosti vrlo sumnjive.
Ostaje sumnja koliko je Đinđić demokrata
Zoran Đinđić je dramatično poboljšao rejting Demokratske stranke u odnosu na 1992, navodi se u izveštaju CIA, ali se upozorava da on veruje da budućnost Srbije leži u reformisanju SPS i da bi mogao da formira koaliciju sa Miloševićevom strankom. CIA, takođe, izražava sumnju u njegov demokratski kredibilitet.
– Đinđić će se truditi da postane lider nakon što je preuzeo stranku od Dragoljuba Mićunovića, oslanjajući se na mladost i uglađen stil, koji televizija voli. Ipak, ostaje sumnja u dubinu njegovog demokratskog kredibiliteta.
Šešelj brzo razmišlja i uspeva da fascinira
Za Vojislava Šešelja CIA navodi da je ultranacionalista i najpoznatiji zbog navodnih ratnih zločina u BiH i Hrvatskoj.
– On je čovek koji brzo razmišlja, dobro govori, vrlo je privlačan narodnim masama, u čemu mu šteti njegovo ekstremističko ponašanje. Uprkos neuspehu na izborima u Srbiji, Šešelj i dalje ima veoma veliki uticaj na srpske nacionaliste u BiH i Hrvatskoj – piše CIA te 1994. godine.
Za Šešelja Amerikanci navode i da je nekadašnji sociolog na univerzitetu u Sarajevu, te da je odslužio zatvorsku kaznu zbog ultranacionalističkih stavova.
Karan: Redovno rade profile
Ljuban Karan, bivši potpukovnik kontraobaveštajne službe, kaže da CIA redovno i obavezno radi profile ličnosti i iz sveta politike, naročito u državama koje su značajne SAD.
– To izučavanje političara do krajnosti jeste priprema terena kako bi dobili jasnu lepezu karaktera, sposobnosti i slabosti – od alavosti preko poroka, kocke, droge do ambicija u političkoj karijeri. To onda dalje koriste za šta njima odgovara, pa i da ih proguraju svojim diplomatskim vezama i uticajem na značajne državne funkcije. Ili da to spreče – objašnjava Karan.
Svaka služba, dodaje on, izučava ličnosti i procenjuje koga želi za agenta, prijatelja-saradnika do te mere da se zna da neće odbiti kad se tipuje. Koriste se vrbovanjem, ucenama, pretnjama, pomaganjem pri napredovanju u karijeri, plaćanjem…
Legiji znali samo nadimak
Zanimljiv detalj jeste da se u jednom izveštaju iz 1995. godine pominje i tada anonimni Arkanov pomoćnik čije ime CIA u to vreme nije znala, ali je imala njegov nadimak – Legija. Kako se navodi, on je u proleće 1995. komandovao grupom srpskih dobrovoljaca koji su se borili zajedno sa snagama Fikreta Abdića kod Velike Kladuše. Abdićevi borci znali su tu jedinicu pod imenom Crna legija.
(Izvor: Republika)