Isus Hrist nas čitav život uči da praštamo, uprkos svemu i svima. U Bibliji nam daje bezbroj primera kako treba da preguramo strašno vreme i izazove. Ali kako je Bog kaznio čoveka koji ga je oterao u smrt?
Pontije Pilat je jedna od najkontroverznijih ličnosti u hrišćanstvu. Dok ga jedni doživljavaju kao zlikovca, drugi ga smatraju nekom vrstom sveca. Bio je rimski prokurator Judeje od 26. do 36. godine. Po Bibliji, učestvovao je u osuđivanju Isusa Hrista, popustio je željama Jevreja i naredio da se Isus pogubi raspećem.
Iako je bio skeptičan i nije nalazio razlog da Isus bude podvrgnut najstrožijoj kazni u tom momentu, odluku nije promenio. Poznato je da je tom prilikom ceremonijalno oprao ruke rekavši Jevrejima da on Hristovu krv skida sa ruku.
Kako je izgledao dan raspeća?
Pilat je taj dan počeo kao i svaki drugi, ustao je, umio se, oprao, molio se bogovima, kao i svaki drugi Rimljanin, ne znajući da njegove akcije imaju toliki učinak na istoriju čovečanstva. On je bio obuzet Hristom, prilikom ispitivanja Pilat je postavljao pitanja, dok je Hrist davao odgovore ne na njegova, već na neka svoja, druga pitanja.
Kako se u to vreme, Rim proširivao, zauzimao Meridijan, Isus je bio pretnja Rimu, i to njegovo ćutanje na ispitivanju je obuzelo Pilata. Takođe, Pilat je uvideo tu priliku da se približi Jevrejima, time što je dao Hrista Irodu na ispitivanje, tako da su posle toga u narodu bili poznati kao Pilat i Irod, veliki prijatelji.
Suđenje i pogubljenje Isusa odigralo se oko 33. godine nove ere, a Pilat je bio guverner četiri godine nakon događaja koja su ga učinila poznatim. Celo njegovo postojanje vezano je za taj momenat u kojem je osudio Isusa na razapinjanje na krst.
Ali šta se desilo Pontiju Pilatu nakon što je Isus razapet?
Neki izveštaji tvrde da je Pilat nastavio da se bori protiv depresije i anksioznosti izazvane presudom da se Isus razapne na krst. Na kraju je Pilat izgubio bitku i ubio se od sramote.
Postoji verovanje da su rani crkveni pisci nastojali da prikažu kako su negativci koji su odgovorni za Isusovu smrt na kraju „platili sve svojom glavom“. Toj činjenici ide u prilog i podatak da se i Juda takođe ubio.
Za neke hrišćane nije bilo pošteno što je Pilat uspeo da izbegne božanski gnev. Ako je rimski zvaničnik srednjeg nivoa mogao da naredi smrt Sina Božijeg bez kazne, šta bi čovek još mogao da učini Svemogućem? Za neke hrišćane, Pilat je morao da se ubije da bi svet imao smisla.
Ali, nema tačnih podataka o Pilatovoj smrti. Niko od savremenih istoričara ne spominje samoubistvo Pontija Pilata.
Po svoj prilici Pilat je do kraja svog života živeo udobno od svoje penzije. Pilat se verovatno povukao na imanje izvan Rima i sa mnogo uživanja živeo do kraja. Nedostatak dokumenata o Pontiju Pilatu može samo da ide u prilog činjenici da se ništa važno nije desilo u njegovom životu od kako je presudio Isusu.
Pontija Pilata su neke crkve kanonizovale za sveca, dok ga drugi prikazuju kao hladnog i bezosećajnog čoveka koji se od srama ubio posle presude koju je doneo.
Uprkos nekim spisima iz 3. i 4. veka u kojima stoji tvrdnja da se Pontije Pilat ubio nakon Isusove smrti, ne postoje dokazi koji to potvrđuju. Nikakav zapis nikad nije pronađen o samoubistvu Pontija Pilata.
(Stil)