Zubun (haljina) prikazan na fotografiji je nošen za svečane prilike i predstavlja svečanu odeću. Nošenje ovog komada je bila savršena prilika da se pokažu veštine šivenja i ukrašavanja, za koje je uvek bila izdvojena posebna pažnja, piše „B92“
Narodna nošnja sa prostora Kosova i Metohije poslednjih dana je razlog uzburkanih emocija u zemlji. Jedni kude, drugi su oduševljeni, a svoje mišljenje izražavali su u komentarima na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, X (nekadašnji Tviter) i Instagram.
Mnogi su bili saglasni u tome da nošnja sadrži više karakteristika drugih kultura, nego elememata iz srpske tradicije.
Ipak, ovaj komad je precizan prikaz tradicionalne svečane garderoba, koja se može videti i kao deo stalne postavke Etnografskog muzeja u Beogradu, a upečatljiva narodna nošnja dolazi iz okoline Peći. Kombinacije crvene i bele boje i različitih dezena upečatljivi su momenti, ali ono što je najviše privuklo pažnju jeste specifično oglavlje, za koje su neki čak napisali da podseća na krune egipatskih faraona.
Zubun – komad za svečane prilike i neveste
Zubun (haljina) prikazan na fotografiji je nošen za svečane prilike i predstavlja svečanu odeću. Nošenje ovog komada je bila savršena prilika da se pokažu veštine šivenja i ukrašavanja, za koje je uvek bila izdvojena posebna pažnja, piše „B92“.
Ukrašavanje zubuna je bio poprilično težak posao, koji je zahtevao mnogo veštine i vremena, jer nije bilo lako raditi na gruboj, nesavitljivoj podlozi. Izvođenje ornamentike prema preciznom crtežu, u odgovarajućim bojama je bio pravi izazov, koji je svaka devojka morala da savlada. U suprotnom, to bi značilo da nije bila vična da radi i usavršava ručni rad i ne bi mogla da pronađe muža.
U zavisnosti od kraja u kome su nastale, korišćene su različite tehnike i materijali (perlice, šljokice, rese), koji su uvek bili ukombinovani i primereni godinama žene koja ga je nosila. Većina odore je izrađena od vune, dok su košulje uglavnom bile kombinacija pamuka i lana.
Ovaj zubun je uglavnom bio nevestinska nošnja. Nakon što se žena venča, ovu nošnju bi na svečane prilike (sabor, krštenje, svadbe…) nosila barem još godinu dana ili dok ne dobije prvo muško dete. Stanovnici sela u ovom periodu istorije su živeli u skladu sa prirodom (poljoprovreda, stočarstvo), pa su se svečane prilike održavale na određe dane u godini, tako da se odora morala prilagoditi godišnjem dobu.
„Prelepo i inspirativno“, „Dostojanstvena kao kraljica, divna kao boginja…“, glasili su drugi komentari.
(Espreso/Blic Žena)