Kristina Korjagina ne priželjkuje preveliku pažnju usmerenu ka sebi. Oseća nelagodu zbog pogleda koje prolaznici upućuju ka njoj kada korača izvan svog stana. Međutim, žitelji Barnaula su već navikli na njenu preteranu mršavost – već gotovo 15 godina nosi breme izuzetno niske telesne težine, zbog anoreksije.
Sve je krenulo kada je Kristina završila osnovnu školu. Psiholozi tvrde da je anoreksija često prisutna kod izuzetno uspešnih učenika. Ukorenjena u nervnom neskladu, često se manifestuje kao odbijanje unosa hrane, nakon čega sledi sveopšti fizički kolaps. Kristina je nesvesno padala u takve faze.
Živci su je izdavali zbog nadolazećih ispita i prijemnih testova. Ponekad bi joj izmaklo iz pamćenja da se hrani, jer su joj dani uglavnom prolazili u učenju. Iako su napori ispita postepeno bledeli u prošlost, opuštanje je ostalo izvan domašaja. Usledilo je upisivanje na univerzitet, proživljavala je još jedan životni stres.
Kristina je bila najbolji student i prva u generaciji završila fakultet, ali uspeh je imao visoku cenu. Anoreksija je neprimetno napredovala dok je ona napredovala akademski, kulminirajući u trenutku kada joj iscrpljenost nije dozvoljavala da se bavi fizičkom aktivnošću, čak i nakon što je uspešno završila svoje akademsko obrazovanje.
Njena dijeta nije bila dobra: sokovi, čaj, voda, a samo uveče komadić jabuke ili banane. U isto vreme, nakon tako „guste“ večere, Kristina je odmah počela da oseća težinu:
„Setila sam se da moram da jedem samo uveče. Od jela sam se osećala loše, imala sam osećaj da mi je mnogo bolje kada mi je prazan stomak. Znala sam da budem jako besna ako me nateraju na silu da jedem “, priseća se ona.
U jednom momentu je imala samo 17 kilograma
Napori da se stekne preko potrebna težina su propali. Dospela je do tačke gde lekari nisu mogli „locirati srce“ tokom pregleda. Tada je usledio onaj strašan trenutak kada su joj saopštili: „Ako ovako nastaviš, umrećeš.“ Ovo je označilo početak njenog odlučnog izlaska iz tog začaranog kruga, koristeći svaku moguću sredstvo, uz naravno, neizostavnu podršku psihologa.
Kristina nerado govori o sebi, priznajući da još uvek nema mnogo čime da se ponosi. Stoga je priča o njenom pobedničkom trijumfu nad anoreksijom znatno umanjena.
„Još uvek prolazim kroz proces oporavka. Mediji preteruju kada kažu da sam potpuno oporavljena. To nije tačno. Oporavak će zahtevati mnogo vremena, a moje telo nije baš dobro prihvatilo tretmane“, priznaje Kristina za Voman.ru.
Njen glas odražava duboku tugu, čuje se da joj reči teško padaju. Prvo, nema dovoljno fizičke snage, a drugo, nije lako govoriti o svojoj nedaći.
Godine 2016., njena težina se spustila na samo 24 kilograma, a potom se dalje srozala na 17 kg – to je bio alarmantan minimum. Ali da bi njeno telo normalno funkcionalno, potrebno je da dostigne bar 45 kg – tek tada se može razgovarati o pravom oporavku, no ona još uvek nije dostigla tu meru.
„Neuspeh je ogroman. Sada sam trajno invalid prve kategorije. Mogu se kretati samo ograničenim rastojanjem, koristeći invalidska kolica. Kako mogu biti primer drugima? Kako mogu pružiti podršku devojkama u sličnoj situaciji? Nemam primer za to. I dalje se borim da povratim težinu. Kao što sam već rekla, moje telo odbija hranu, suprotno mojim željama“, priznaje ona.
Ali Kristina ne gubi volju. Ona se trudi maksimalno: leči se, radi, mnogo čita.
Postojao je period kad nije mogla da pronađe posao zbog svoje iscrpljujuće niske težine. Poslodavci su bili zabrinuti za njeno zdravlje, ali sada je situacija drugačija. Kristina je pronašla posao koji može obavljati kod kuće, dodatno, mnogo oblasti danas se rešava putem udaljenih komunikacija.
„Radim od kuće kao asistent advokata i arbitražnog upravnika. Radim u oblasti stečaja. Slobodno vreme koristim za oporavak, studiranje psihologije, čitanje i crtanje. Naravno, i dalje se oporavljam. Sve je teško. Trenutno nemam ništa posebno da podelim“, zaključuje ona.
Često se navodi kao primer kao devojčica koja je uspela da se izbori sa anoreksijom, ali se Kristina sa ovim još ne slaže. Njena borba još nije završena.
„Nema primera. Ja nisam javna ličnost. Nemam posebnu želju da razgovaram ili idem na snimanje, ne treba mi sve ovo. Samo će se živci potresti. Sve sam prošao. Teško je“, zaključila je ona.
Predstoji dugo i teško lečenje. Kristina će morati da povrati ne samo težinu, već i da vrati „umorne“ organe i zube. Svo koštano tkivo je dalo svoju reakciju i postalo je veoma krhko.
Ostaje da se nadamo da će Kristina u ovoj teškoj borbi trijumfovati nad bolešću!
(Stil)