Iako bi saosećanje i pristojnost trebalo da budu dovoljni za adekvatno ponašanje na sahranama, mnogi prave velike propuste na tim tužnim događajima, neretko to čine i nesvesno pa se bontonom skreće pažnja na te greške.
Ovako glasi bonton za sahranu, mnogi ga krše, kako greškama u ponašanju tako i što zaborave ono šta bi trebalo uraditi, a što je veoma dragoceno za porodicu koja je u žalosti.
Šta ne treba raditi:
– prekidati tišinu smehom i glasno pričati
Na sahrani treba izbegavati smeh i glasne reakcije. Ta vrsta događaja zahteva tišinu, koja se smatra odrazom poštovanja prema osobi koja se sahranjuje i porodici pokojnika.
Pojedina istraživanja ukazuju da smejanje u takvim situacijama može da bude posledica našeg prihvatanja velikog gubitka, ali i kontraefekat pritiska da u tim momentima treba izbegavati smeh.
– fotografisati se
U poslednje vreme dešava se i da se neko fotografiše na sahrani odnosno da pravi selfije ili fotografiše cveće, pa čak i da objavljuje određene fotogarfije na mrežama, pšto je apsolutno pogrešno.
– dolaziti nenajavljeno
Ovo pravilo svakako zavisi od same prirode sahrane. Ukoliko je u pitanju strogo privatna sahrana, onda treba poštovati želju porodice i ne dolaziti nenajavljeno.
Običaj je u našoj zemlji da porodica javno saopšti datum sahrane, bilo putem umrlice ili pak preko telefonskog poziva, licem u lice ili nekog drugog načina komunikacije.
Ne smatra se pogrešnim ukoliko odete na sahranu, a da vas porodica pokojnika nije pozvala – osim u slučaju privatne ceremonije ili ako postoji određeni razlog da bi vaše prisustvo izazvalo nelagodnost.
– pričati o svojim gubicima
Sahrana nije ni mesto ni vreme kada treba tuđu bol porediti sa svojim gubitkom. Treba biti usmeren ka osobi koja je preminula i porodici koja tuguje.
Pričom o svojim gubicima šaljete, često i nesvesno poruku, da tuđa tuga nije važna i zanemarujete odnosno umanjujute tuđu bol. Ljudima koji tuguju treba iskazati podršku i razumevanje.
Ostale priče iz saosećenja treba da sačekaju neki drugi trenutak.
– stajati u prvi tri reda, ako niste član porodice
Prvi redovi rezervisani su za najbližu rodbinu. Ako niste član porodice, zauzmite mesto u ostalim redovima.
– kasniti
Bolje je i ne pojaviti se nego doći tokom oproštajnog govora ili nekog drugog običaja. Treba doći barem 15 minuta pre početka sahrane.
Tu je i pravilo da, ako dovodite decu, objasnite najmlađima ozbiljnost situacije. Trčanje, glasno pričanje ili igranje nije prikladno ponašanje.
Svakako treba biti obazriv u odluci da li deca treba da prisustvuju sahrani, zbog mogućih negativnih posledica na njihovu psihu.
Šta treba raditi:
– poštovati kulturne i verske razlike
Informišite se o običajima ako prisustvujete sahrani osobe koja je sledila drugu veru, ili njena porodica sledi drugačiju religuju od vas. Uvažavanje tuđih tradicija izraz je dubokog poštovanja.
– javiti se porodici i nakon sahrane
Tuga ne prestaje dan nakon sahrane. Kratka poruka podrške nekoliko nedelja kasnije često znači više nego što mislite. |
– doneti hranu porodici
Ovo je veoma lep gest, posebno kada se ima u vidu da porodica koja tuguje, nema vremena, a nekada ni želje, da se u teškim momentima bavi bilo čim drugim osim sahranom pa joj možete pomoći pripremom hrane.
– isključiti mobilne telefone
Zvuk poruke ili poziva u najtišem trenutku ceremonije znak je velikog nepoštovanja. Isključite uređaje u potpunosti.
– poslati telegram ili cveće
Ako ne možete prisustvovati, poruka saučešća ili cveće sa porukom poštovanja dobar su način da pokažete saosećanje.
– nositi adekvatnu odeću
Odaberite tamne, diskretne boje i klasične krojeve. Sahrana nije mesto za modne eksperimente.
– izjavite saučešće na pravi način
Uvek pristupite sa toplinom i jednostavnošću. Rečenice poput „primite moje iskreno saučešće“ ili „žao mi je zbog vašeg gubitka“ dovoljne su. Nema potrebe za dugim govorima, osim ako vaš međusobni odnos to ne zahteva.
(Žena)