Igra omogućava deci da istražuju svet oko sebe, uče o pravilima, razvijaju kreativnost i stvaralački potencijal.
Igra je od esencijalne važnosti za celokupni razvoj deteta.
Kroz igru, deca ne samo da razvijaju fizičke veštine, već oblikuju i emocionalne, socijalne i intelektualne sposobnosti.
Igra omogućava deci da istražuju svet oko sebe, uče o pravilima, razvijaju kreativnost i stvaralački potencijal.
Takođe, igra pruža priliku za učenje kroz iskustvo, što je jedan od najefikasnijih načina za sticanje novih veština.
Pored toga, igra je ključna za razvoj emocionalne inteligencije. Kroz igru deca uče kako da prepoznaju i kontrolišu svoje emocije, kako da komuniciraju sa vršnjacima i odraslima, te kako da rešavaju konflikte.
Zajedno sa drugim decom, mališani razvijaju socijalne veštine koje će im biti neophodne tokom celog života.
Kroz igru, deca usvajaju osnovne koncepte kao što su brojanje, boje, oblici, a kasnije i složenije apstraktne ideje.
Igra omogućava i razvoj jezičkih sposobnosti, jer deca kroz igre sa rečima, pesme i priče razvijaju vokabular i sposobnost izražavanja.
Međutim, igra nije samo fizička i intelektualna aktivnost. U mnogim tradicijama i verovanjima, veruje se da je igra duhovna i da deca tokom igre nisu samo u kontaktu sa svetom oko sebe, već i sa nevidljivim svetom.
Pojedini sveti oci smatraju da se deca tokom igre povezuju sa svojim Anđelom čuvarom, koji ih vodi i štiti.
Na to je ukazivao i Sveti Serafim Sarovski.
„Ostavite dete njegovim nevinim igrama, jer se ono tako zabavlja sa svojim anđelom čuvarom“.
(Religija)