Ruski novinar Andrej Kolesnikov analizirao je kako bi mogla da izgleda ruska država kad aktuelni predsednik konačno siđe sa vlasti.
Sve češće se u medijima, i to ne samo zapadnim, piše o tome kako bi Rusija moglada izgleda kada bi Putin otišao sa vlasti. Neki veruju da je taj dan sve bliži, dok je, čini se, daleko više onih koji smatraju da se ova promena neće desiti u skorije vreme, bez obzira na to u kom pravcu bi mogao da ode rat u Ukrajini.
Ruski novinar Andrej Kolesnikov analizirao je aktuelnu situaciju i pokušao da isprojektuje kako bi rusko društvo izgledalo ukoliko bi došlo do smene u samom vrhu Kremlja.
Putin nije besmrtan
„Zamišljanje Rusije bez Putina moglo bi se posmatrati kao oblik terapije, odgovor na osećaj potpunog beznađa pred sve strašnijim ratom. S druge strane, Putinovoj vladavini će jednog dana doći kraj i Rusija treba da počne da se priprema za to.
Istorija i politika u Rusiji su veoma personalizovane, a smrt ili odlazak bilo kog lidera će verovatno trasirati novi put zemlje. Staljinova smrt je dovela do odmrzavanja, dok je svrgavanje Hruščova deceniju kasnije dovelo do Brežnjevljeve ere stagnacije, koja je na kraju ustupila mesto Gorbačovljevom planu reformi.
Nedavno je odluka Dmitrija Medvedeva da se ne kandiduje za drugi predsednički mandat otvorila Putinu put da se vrati na čelo države i označila je kraj ruske politike normalizacije i zoru autoritarizma. Putin će jednog dana morati da se povuče sa mesta predsednika, ma koliko se članovi ruske elite zavaravali da je besmrtan.
Kada Putin ode, mnogo toga će se promeniti, a ruska istorija nas uči da čak i ako putinizam nadživi Putina, to neće dugo trajati: sledeći ruski lider će skoro sigurno biti primoran da se liberalizuje kako bi obezbedio svoj opstanak“, smatra Kolesnikov, koji kaže da će Rusima biti jako teško nakon Putinovog odlaska, jer će to podrazumevati temeljne promene.
U rangu Severne Koreje
„Rusima će biti teže da izađu iz vrtloga hibridnog totalitarizma nego Nemcima ili Špancima. Putinov režim sada postoji samo kao sredstvo za samoodržanje – što, u ovoj kasnoj fazi, zahteva rat. Povlačenje iz vojnog sukoba značilo bi ustupanje vlasti drugima, zbog čega će prvi izazov za svakog naslednika Putina biti kategorično odbacivanje militarizma.
Uprkos onome što kažu propagandisti Kremlja, neprijatelj nije pred kapijama Moskve i Rusija nije u opasnosti da bude okupirana. Zaista, slučaj je suprotan pošto je ruski brend putinizma koji je istekao, ostavio zemlju u rangu sa Severnom Korejom u pogledu privlačenja investitora.
Ne može se očekivati pomoć od Zapada ni u ruskoj post-putinovskoj tranziciji, zbog čega su poređenja sa Nemačkom posle Drugog svetskog rata sporna.
Umesto toga, Rusi će morati da se uključe u proces samoispitivanja kako bi se borili protiv svog istorijskog neznanja nametnutog režimom i da naporno rade na obnavljanju nagriženih institucija zemlje, konstatuje Kolesnikov u autorskom tekstu.
Ko će ga zameniti?
On kaže da će pomenuta liberalizacija naterati Ruse da se konačno razračunaju sa svojom prošlošću.
„Liberalizacija će takođe naterati Rusiju da se razračuna sa sopstvenom prošlošću, da jednom zauvek odluči gde leže njene nacionalne granice, da se suoči sa svojom moralnom i finansijskom odgovornošću prema Ukrajini, i da se suoči sa svojom kolektivnom krivicom i kolektivnom odgovornošću za rat.
Nakon decenija izdržavanja na dijeti divljih teorija zavere o rusofobiji i poniženju zemlje od strane Zapada, Rusi će morati da se suoče sa psihološkim bremenom koje je palo na celokupno stanovništvo zemlje. Elite su diskreditovane. Ipak, čak i u posleratnoj Nemačkoj, bivši članovi Nacističke partije zauzimali su visoke administrativne, pa čak i političke funkcije.
Nemoguće je predvideti kako će karte biti podeljene, ali brzina oporavka Rusije od moralnih i političkih ponora u koje je upala zavisi od kvaliteta onih koji pokušavaju da izvuku zemlju iz nje.
Nemačka je imala sreće; imala je Adenauera i Erharda, dok je Španija imala kralja Huana Karlosa. Rusija ima impresivnu klupu za rezerve koja služi zatvorsku kaznu ili živi u inostranstvu, i iako je možda kratka, ostaje razlog za optimizam“, tvrdi Kolesnikov.
(Izvor: Mondo)