Bio je prvi dan polugodišta u srednjoj školi, a početak poslednje školske godine za tinejdžerku Miše Solomon. Tog dana 2015. Mišei su masovno prilazili prijatelji i kolege, govoreći joj kako je u školu došla nova cura koja je bila tri godine mlađa, ali kako po izgledu veoma liče.
U početku nije puno razmišljala o tome, ali kad je srela Cassidy Nurse na školskom hodniku, i sama je ostala zapanjena njihovom sličnošću. Osim toga, osetila je neku „trenutnu vezu“ prema nepoznatoj devojci, piše BBC.
„Osećala sam se kao da je poznajem, bilo je to poprilično čudno i pomalo strašno, jer nisam mogla da razumem zašto se tako osećam“, opisala je.
Uprkos razlici u godinama, Miše i Kasidi su počele da se druže i da provode vreme zajedno. „Rekla bi joj „hej curo“, a ona bi mi odgovarala s „hej velika sestro“. Ponekad bi zajedno odlazile u WC, gde bi joj sređivala frizuru ili bi zajedno stavljale sjaj na usne“, priseća se Miché.
Sudbinski susret
Kad bi ih stranci pitali, da li su sestre, šalile su se s rečima „ne znamo, možda u nekom drugom životu“. Jednog dana devojke su se slikale zajedno, a kad su pokazivale taj selfi drugima, neto je Miše pitao „jesi li sigurna da nisi usvojena!“. Ipak, ona bi se nasmejala na tu ludu pomisao. Devojke su i kod kuće pokazale tu fotku.
Lavona, Mišeina majka, koja je svoju devojčicu zvala „princezo“ i vodila je po šoping centru komentarisla je kako su dosta slične. Njen otac Mišel rekao je kako prepoznaje tu devojčicu, jer ju je viđao u marketima. Ipak, roditelji od Cassidy, Celeste i Mourne Nurse, ostali su zatečeni fotografijom.
Rekli su svojoj ćerki da Mišei postavi vrlo važno pitanje: „Da li je rođena 30. aprila 1997.?“
Ona je odgovorila: Zar me špijuniraš na Fejsbuku?“. Danima kasnije, Miše su odjednom izvukli usred časa matematike i pozvali kod direktora. Tamo su čekala dva socijalna radnika, a ispričala su joj priču o devojčici Zefani Nurs, koja je bila stara tek tri dana kad je oteta iz bolnice pre 17 godina i da nikada nije pronađena. Mišei je slušala tu priču pažljivo, ne shvaćajući zašto joj to zapravo govore.
Tada su joj rekli da postoje dokazi kako bi ona mogla da bude dete koje je nestalo nakon rođenja. Da razjasnimo stvari, Miché je objasnila da se nije rodila u bolnici Groote Šur, rođena je u bolnici Retreat, što je udaljeno oko 20 minuta vožnje automobilom, jer tako piše u njenom rodnom listu, rekla im je. Međutim, socijalni radnici su joj rekli kako ne postoje podaci o njenom rođenju tamo. Smatrajući kako je reč o ogromnoj greški, Miše je pristala na DNK test.
„Toliko sam verovala majci koja me odgajila da me nikad ne bi lagala, pogotovo o tome ko sam i odakle dolazim, da sam bila apsolutno uverena kako će DNK test biti negativan“, rekla je.
Priča o otmici
Sutradan su stvari otišle u drugom smeru. Rezultati testa su stigli i pokazali da su devojčice sestre. „Bila sam u šoku, osećala sam se kao da je moj život totalno izvan moje kontrole“, priseća se. Priča o otetom detetu, sada mladoj djevojci na pragu odrastanja, pronađenoj gotovo dvadeset godina kasnije, dospela je na sve udarne vesti u Južnoj Africi.
Rečeno joj je da ne može da se vrati kući. Za sada je morala da ostane u sigurnoj kući. Tada je Miše primila još razornije vesti. Lavona Solomon, žena za koju je odrasla verujući da joj je majka, uhapšena je. „To me je slomilo“, seća se Miše.
„Zvala sam je. Trebala sam da je pitam zašto? Šta se događa? “ Bila sam toliko zbunjena osećajem da sam pripadala nekom drugom. “ Bila je prisutna kad je policija ispitivala Lavoninog supruga. Videla sam stres na njegovom licu, bes u njegovim očima i zaista sam se uplašila“, kazala je Mišei. Policija je želela da zna da li su oni deo zavere o otmici.
„Moj otac je nežan i topao, on je moj kamen, moj heroj i moj tata. Sedeo je tamo i rekao „nisam to učinio, mislio sam da je moja, kako je moguće da nije moja?“, prepričala je Miše.
Policija nikada nije pronašla dokaze da je Solomon znao da je Miše uzeta od bioloških roditelja i on je pušten. Otkrio je kako je Lavona definitivno bila trudna, smatra kako je možda prekrivala pobačaj, a potom je lažirala ostatak trudnoće, pre nego što je ukrala Zephany i dovela je kući, pretvarajući se da je njihovo dete.
Lavona je čekala u pritvoru, čekajući suđenje pod optužbom za otmicu i lažno predstavljanje da je majka deteta.
Iako su Celeste i Morne Nurse imali još troje dece, nikad nisu prestali da traže svoje prvorođeno dete. Ipak, sve vreme je njihova ukradena beba odrastala u blizini – na 5 kilometara udaljenosti. Sada, nakon izvanrednog obrata događaja, Miše se ponovno našla sa svojim biološkim roditeljima u policijskoj stanici, u društvu socijalnih radnika.
„Zagrlili su me i neutešno plakali, nije mi bilo ugodno, bilo mi je čudno. Pustila sam ih, jer sam znala koliko su toga prošli i kako im je teško. To je žalosno da nisam osećala ništa, jer kako su mi mogli nedostajati kad nisam ni znala da postoje“, rekla je. Oni su pak bili uzbuđeni i želeli su da nadoknade izgubljeno vreme.
Suđenje Lavoni Solomon na visokom sudu počelo 2015. I Miše i njeni biološki roditelji slušali su njeno svedočenje. Tokom suđenja, Lavone je negirala da je počinila krivično delo.
Ispričala je sudu svoje brojne pokušaje začeća i spontanih pobačaja, kao i njen očaj za tim da usvoji dete. Ispričala je kako joj je bebu ponudila žena s imenom Silvija, kod koje je odlazila na tretmane za lečenje neplodnosti.
Ona joj je ispričala da dete pripada mladoj ženi koja ga nije želela te bi najradije da se devojčica usvoji. Ipak, nije bilo dokaza da je Silvija postojala. Nadalje, svedok iz bolnice prisetio se kako je video medicinsku sestru koja je nosila bebu Zephany te je odabrao Lavonu u identifikaciji. Sudija je zaključio kako su dokazi protiv Lavone uverljivi i osuđena je na 10 godina zatvora.
„Osećala sam se kao da umirem, nisam znala kako ću se nositi s time, kako ću dalje u životu bez svoje mame?“, rekla je Miše. Kasnije te godine posetila je Lavonu u zatvoru i prvi put razgovarala s njom otkako su socijalni radnici stigli u njenu školu. „Videle smo se preko prozora. Sedela je tamo u odeći koju nose drugi zatvorenici i to mi je slomilo srce.
Nisam mogla da prestanem da plačem, opisala je Miše. Žudela je za tim da sazna istinu, šta se tačno dogodilo tog dana kad ju je Lavona uzela iz bolnice.
„Znam da nisam tvoja krv, da pripadam nekom drugom i da si mi uzela sve druge mogućnosti i potpuno promenila moju sudbinu. To me užasno boli. Kako ti mogu verovati kad si me ceo život lagala da sam tvoja? Uništila si moje poverenje i moraćeš da budeš potpuno iskrena ako želiš kontakt sa mnom“, rekla je Miše Lavoni.
„Jednog dana, ću ti sve ispričati“, odgovorila joj je žena koju je smatrala majkom. I premda i dalje tvrdi kako je nije otela, Miše veruje da jeste. Ipak, oprašta joj i ne zamera. „Opraštanje donosi isceljenje. Ona zna da joj opraštam i da je i dalje volim“, rekla je.
Prošlo je više od četiri godine od kako je Miše otkrila istinu o svom identitetu. Kad je na kraju 2015. navršila 18 godina, razmišljala je o preseljenju k jednom od svojih bioloških roditelja, ali je ipak donela drugačiju odluku.
„Razvedeni su i njihova porodična situacija je komplikovana. Borila se oko uspostavljanja veze sa svojim biološkim roditeljima, i ponekad im zamerajući što su joj „oduzeli majku“.
Redovno posećuje Lavonu u zatvoru udaljenom 120 kilometara. Lavona bi trebala da izađe na slobodu za šest godina, a Miche često kaže da „vreme brže leti“.
Još uvek živi u porodičnoj kući i čeka da joj se majka vrati. Ali nekako, usprkos psihološkom bunilu otkrivanja da ju je žena koja ju je odgajala, zapravo ukrala, nekako je sklopila mir s oba svoja identiteta. „Možete me zvati Zefani ili Mišei, u redu je.