Maksim Gorki, čuveni ruski pisac, osnivač socijalističkog realizma i politički aktivista ostavio je velikog traga u svetskog kulturi.
U njegovom velikom književnom opusu, koji broji 65 debelih tomova, 18 knjiga izdvajaju se po tome što je u njima sabrano 20.000 pisama koja je upućivao Lavu Tolstojui, Marku Tvenu, Pasterneku, Šoou, Čehovu, Tomasu Manu i mnogim drugim velikanima tog doba.
Među tim pismima ostala su sačuvana i ona koja su se odnosila na ono što je nama Srbima malo poznato, njegov boravak u Vrnjačkoj banji. Dve godine pred smrt, Maksim Gorki (1868-1936) došao je preko Beograda, u Vrnjačku banju.
Došao je da na banjskim izvorima traži leka svojoj boljci. U korespondenciji slavnog pisca sačuvano je i jedno pismo koje je iz Banje uputio prijatelju Alekseju Ivanoviču Babočkinu: “Ovo je naša zemlja. Toliko je slična Rusiji da mi izgleda kao da sam sa severa, iz Rusije, prešao u Ukrajinu. Greje me ovde jug…
Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu! Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi. Sve u nama je toliko slično i toliko isto, da ja nisam sposoban da nađem razliku. Isto toliko su široki kao i mi i isto toliko veliki kao i mi…” Svoja zapažanja o narodu i kraju gde boravi Gorki iznosi i u drugim pismima:
“Pitaš me kako provodim vreme? Ovde postoji jedna planina koja se zove Goč. Na ruskom bi to značilo „baraban” – bubanj.”(Goč je i vrsta narodnog muzičkog instrumenta, čestog u Makedoniji.) ” Međutim, ja se s tim ne slažem. Po meni Goč nije „baraban”, nego više liči na ježa. Ali je toliko privlačan da svakog jutra ustajem i idem da ga vidim. Volim to brdo i mir koji nalazim u njemu.” Naravno, pisac se zanimao i za zbivanja u svetu, u čemu mu je najviše pomagao list “Politika”, o kojem piše s neskrivenim oduševljenjem:
“Svakog jutra obavezno ustajem u šest sati. I odlazim na „baraban”. Ali ne idem sasvim sam. Kupim ‘Politiku’. To je izvanredan list. U njemu možeš da pročitaš sve. O tome da li se u svetu nešto događa, dobro ili zlo, da li svet ide u sunovrat ili ne. A ti znaš da ja poznajem sistem čitanja između redova. Ali u tom listu našao sam istinu i samo istinu. I sada kad moram da idem na dragi Goč, ja hoću da ti kažem samo jedno i da ti uputim jedan savet – u tom listu pišu ljudi koji umeju da ispričaju istinu.”
Ostalo je upamćeno da je Gorki voleo da šeta, posećuje pijace, razgovara sa seljacima i pije sveže kozje mleko, koje ga je neobično krepilo. Vidno je bilo da je pisac bio zadovoljan boravkom u našoj banji i druženjem sa finim i gostoljubivim meštanima.
Međutim, odlazak iz ovog lečilišta Gorkom je sigurno ostao u vrlo neugodnoj uspomeni. Jer, on je iz Vrnjaca – proteran. Sreski načelnik iz Trstenika, verovatno po nalogu iz Beograda, revnosno je izvršio naređenje da Maksim Gorki, boljševički pisac i propagator, odmah napusti i Vrnjačku banju i Jugoslaviju. Vlast je ipak saznala ko je taj mirni, jednostavni čovek. Plašeći se njegovih komunističkih ideja, odlučili su da ga po kratkom postupku proteraju.
Tako je pedesetšestogodišnji Gorki polovinom avgusta 1924. godine napustio Vrnjce i, preko Mađarske, otputovao u Sovjetski Savez. Njegov boravak u našoj zemlji rasvetljen je zahvaljujući dugogodišnjem radu i traganju kruševačkog publiciste Milutina Jugovića, piše Politikin zabavnik.
Međutim, odlazak iz ovog lečilišta Gorkom je sigurno ostao u vrlo neugodnoj uspomeni. Jer, on je iz Vrnjaca – proteran. Sreski načelnik iz Trstenika, verovatno po nalogu iz Beograda, revnosno je izvršio naređenje da Maksim Gorki, boljševički pisac i propagator, odmah napusti i Vrnjačku banju i Jugoslaviju. Vlast je ipak saznala ko je taj mirni, jednostavni čovek. Plašeći se njegovih komunističkih ideja, odlučili su da ga po kratkom postupku proteraju.
Tako je pedesetšestogodišnji Gorki polovinom avgusta 1924. godine napustio Vrnjce i, preko Mađarske, otputovao u Sovjetski Savez. Njegov boravak u našoj zemlji rasvetljen je zahvaljujući dugogodišnjem radu i traganju kruševačkog publiciste Milutina Jugovića, piše Politikin zabavnik.
(Izvor: Opanak)