Prvu liniju odbrane od albanskih terorista tokom NATO agresije 1999. godine nisu branili samo Srbi. Bili su tu i Romi, Mađari, Rumuni, Slovaci, Rusi, pa čak i jedan Hrvat – kapetan prve klase Krunoslav Ivanković.
Krunoslav Ivanković rođen je u Šidu 1964. godine. Tokom NATO agresije obavljao je dužnost komandira čete u 125. motorizovanoj brigadi Vojske Srbije, kao kapetan prve klase. Stradao je 14. aprila u rejonu karaule Košare, odbijanjem napada terorista, dok je izvlačio mrtvog druga Nedića.
Kako se desila pogibija Ivankovića i koje su bile njegove poslednje reči kada ga je pogodio snajperski metak svedočio je ranije za medije vojnik Saša Jović.
– Krunoslav Ivanković se nalazio sa moje leve strane, imao je zaklon jedne velike bukve, Negić je bio ispred mene iza jedne druge bukve koja je bila otkinuta na pola, Nedžmedin se nalazio sa moje poludesne strane zajedno sa Danilom Vojvodićem, dobrovoljcem koji je, na žalost, među prvim poginuo. Negić je krenuo da prenese “rup 12”, uhvatio je čistinu i tada ga je pogodio prvi metak u levu potkolenicu. Krenuo sam Negića da izvlačim u cik cak. Potom za vreme dok sam ja sakrivao municiju u granje, Branislav se izvlačio sam naviše i kada sam ga stigao pitao sam ga kako je. Rekao je da je pogođen još jednom u levu butinu. Rekao sam izdrži još malo, još desetak metara i biće ok. Čuo se jak pucanj, Branislav se stegao i rekao: “Šure, gotov sam”.
Nakon toga Kruna je prišao i rekao da idemo, na šta sam mu odgovorio da je Negić gotov. Rekao je da ga ostavim, jer se za mrtvu glavu ne gubi život, a odgovorio sam mu da neću da ga ostavim, već hoću da ga izvučem, jer sam zbog njega i došao ovde. Začuo se opet pucanj i onda je kapetan pogođen.
Samo je rekao: “Jao majko, jao deco moja”. Onda smo ga vodnik Stef i ja izvukli, a posle je bilo kasno da se vratim po Negića pošto su šiptarski teroristi pustili kerove na nas – prepričao je Jović.
Slobodan Milošević odlikovao ga je Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.
(Izvor: Kurir)