Običaj je da na praznik Svetog Save đaci nauče nešto novo, najčešće neku pesmu ili da čitaju knjigu, kako ne bi bili lenji tokom školske godine i kako bi imali sreće u učenju.
Pravoslavni vernici 27. januara obeležavaju praznik posvećen Svetom Savi, Savindan. Sveti Sava se smatra zaštitnikom škola, učitelja i đaka. Bio je srpski princ, književnik, diplomata, monah, iguman manastira Studenica i prvi srpski arhiepsiskop.
Kada je od svog oca, Stefana Nemanje dobio na upravu teritorije Zahumlje, Sveti Sava je otišao u manstir i zamonašio se. Umesto dvorskog života i titule, izabrao je duhovni život.
Sveti Sava ostavio je za sobom više pisanih dela, a smatra se da je jedan od najznačajnijih pisaca i pravnika iz Srednjeg veka u Srbiji.
Za ovaj praznik vezuju se razni običaji, a najčešće se u školama organizuju proslave, predstave, recitacije, slavlja u kojem učestvuju đaci i profesori.
Prema starom verovanju, na praznik Svete Save naši preci su tumačili kakva će godina biti. Verovalo se da ukoliko grmi, dogodiće se nešto negativno, a ukoliko je dan sunčan, očekuje nas godina sreće, uspeha i blagostanja.
Običaj je da na praznik Svetog Save đaci nauče nešto novo, najčešće neku pesmu ili da čitaju knjigu, kako ne bi bili lenji tokom školske godine i kako bi imali sreće u učenju.
Stari običaj je da se na praznik ne nosi crvena boja kako se ne bi privlačili vukovi. Ovaj običaj su poštovali seljaci koji su imali stoku, jer se smatra da Sveti Sava štiti i životinje.
Veruje se da na ovaj dan treba obavljati kućne poslove i poslove u polju, iako je dan u crkvenom kalendaru obeležn crvenim slovom.
Običaji su deo tradicije, a na ovaj dan najvažnija je molitva, kao i razvijanje mira u ljubavi u srcu i stvaranje dobrog odnosa sa bližnjima.
(Espreso)