Otkako su u naše živote ušli internet i pametni telefoni, većina nas bukvalno ne skida pogled sa ekrana, pa ni onda kada smo u društvu drugih ljudi ili napolju u prirodi.
No, čak i ako po strani ostavimo činjenicu da je u pitanju ružna navika, koja se loše odražava na komunikaciju s ljudima u “stvarnom životu”, ono što nikako ne bismo smeli da zanemarimo jeste kako sve ovaj vid ponašanja odražava na naše fizičko, ali i mentalno zdravlje.
Nažalost, to što smo stalno u povijenom položaju, s glavnom pognutom ka napred, pozi koja nam se čini najudobnijom za lakše praćenje sadržaja na elektronskim uređajima, dovodi do krivljenja vrata i kičme, što dugoročno može izazvati vrlo neprijatno stanje koje su lekari nazvali “sindromom pognute glave”, a manifestuje se jakim bolovima u nervnom, koštanom ili mišićnom sistemu, kao i jakim tenzionim glavoboljama. Takođe, neprestano gledanje u ekrane umnogome utiče i na naš vid.
Prema zaključcima najnovijeg “Head Downers 2021” izveštaja, pripremljenog na osnovu CAWI istraživanja koje je sprovela istraživačka agencija Kantar u ime kompanije VELUX u septembru 2021. godine, posledice po zdravlje bi uskoro mogle da pogode mnoge od nas.
Kako pokazuju podaci, na osnovu izjava ljudi iz Hrvatske, Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke i Slovenije, 70% ispitanika se slaže da previše vremena provode ispred ekrana svog telefona, računara ili TV-a.
Većina ispitanika slaže se da previše vremena provodi ispred ekrana svog telefona, računara ili TV-a, a ovaj procenat je veći kod osoba u uzrastu od 18 do 24 godina, a posebno kod onih koji stanuju u I većim mestima i gradovima.
Takođe, Head Downers izveštaj pokazuje da se zavisnost dece i adolescenata od tehnologije smatra se ozbiljnim problemom (tako kaže 90% ispitanika), a skoro svi ispitanici se slažu da mladi provode manje vremena napolju nego prethodne generacije.
Šta sve propuštamo dok gledamo u telefone, čak i kada smo napolju
Posmatranje ljudi u prolazu, drveća ili bašti daje nam perspektivu i osećaj raznolikosti. Posmatranje smene godišnjih doba, kako dani postaju sve sunčaniji ili mračniji, i vremenskih promena pomaže nam da regulišemo svoj cirkadijalni ritam, kao i da se osećamo kao deo sveta oko nas. Prema VELUX-ovom izveštaju, ispitanici smatraju (93%) da blizina prirode pozitivno utiče na zdravlje.
Da bismo izbegli javljanje simptoma “sindroma pognute glave”, ali i skoliozu, kifozu ili probleme sa vidom, stručnjaci savetuju da, tokom gledanja multimedijalnih sadržaja, što češće pravimo pauze, tokom kojih ćemo pogledati kroz prozor ili otići u kratku šetnju u prirodi. Isto tako, veći pristup dnevnoj. sunčevoj svetlosti i svežem vazduhu pomaže nam da bolje radimo, razmišljamo, učimo i igramo se, a ključna je za smanjenje kratkovidosti.
Zdravstveni aspect bi trebalo da bude ključna stvar u svim našim životnim izborima i prioritet kada je u pitanju opremanje našeg doma, odnosnoa prostora u kom boravimo veći deo dana. To mora da bude mesto gde se osećamo bezbedno i prijatno, ali treba da nam pomaže i u očuvanju zdravlja. Kraći dani i niži nivo dnevne svetlosti utiču na količinu dnevne svetlosti u našim domovima i na radnim mestima i mogu dovesti do toga da se osećamo slabo i letargično.
Da bismo poboljšali raspoloženje, dnevna svetlost treba da bude glavni ili jedini izvor svetlosti u prostoriji u toku dana. Takođe nam je potrebno da imamo pogled kroz prozor i kontakt sa spoljnim svetom da bismo se osećali dobro. To je zato što nam pogled kroz prozor pomaže da se orijentišemo, obaveštava nas o vremenskim promenama i omogućava nam da pratimo protok vremena tokom dana.
Prozori takođe proširuju naše enterijere, stvarajući osećaj prostranosti dok nas povezuju sa prirodom – što je odlično za naš osećaj blagostanja.
(Izvor: Blic)