Koliko puta dnevno otvorite frižider – zbog gladi, dosade ili jednostavno tražeći nešto za večeru? Iako nam pruža praktičnost i omogućava dugotrajno čuvanje hrane, u njemu se mogu skrivati ozbiljne pretnje zdravlju.
Ako se pitate da li je kuvani pirinač star tri dana sigurno jesti, da li sveža zelena salata sadrži bakterije i šta je sa sirovom piletinom, iz HuffPosta su razgovarali sa stručnjacima kako bi saznali koje namirnice predstavljaju najveći rizik i kako ih sigurno skladištiti.
Prvo, važno je razumeti da sva hrana može potencijalno da uzrokuje trovanje.
„Hrana koja predugo stoji van frižidera, ostaci koji nisu dobro podgrejani ili namirnice kojima je prošao rok trajanja mogu da budu kontaminirane štetnim bakterijama“, upozorava dr Daniel Atkinson.
Najveći rizik predstavljaju visokoproteinske namirnice koje su omiljena meta patogena, poput mesa, ribe, mleka, sira i jaja.
Met Tejlor, viši menadžer za sigurnost hrane u NSF-u, ističe i posebne rizike mekih sireva, dimljene ribe i nepasterizovanog mleka.
Osim toga, delikatesno meso i gotova jela od živine često su izloženi bakterijama, pogotovo ako su narezani na pultu u prodavnici.
Profesor Denis Damiko sa Univerziteta Konektikat upozorava i na opasnost od bakterija na svežim proizvodima poput pečuraka, lisnatih salata i klica.
„Većinu svežih proizvoda treba temeljno oprati, a četke za čišćenje povrća redovno dezinfikovati“, napominje.
Pirinač može da bude posebno problematičan. Pre kuvanja može da sadržavi spore bakterije Bacillus cereus, koje preživljavaju čak i nakon kuvanja. Ako se pirinač ne hladi ispravno, može da postane plodno tlo za bakterije.
„Stavite pirinač u frižider čim se ohladi i pojedite ga u roku od 24 sata,“ savetuje doktor Atkinson.
Zablude o kvarenju hrane
Mnogi veruju da hrana koja izgleda i miriše dobro automatski znači da je sigurna za konzumaciju. Međutim, dijetetičarka Trejsi Džablon Brener ističe da neke bakterije, poput salmonele i listerije, ne menjaju miris, ukus ili izgled hrane. Osim toga, iako hlađenje usporava rast bakterija, ne eliminiše ih u potpunosti.
„Jedna od najvećih zabluda je uverenje da niske temperature potpuno zaustavljaju rast bakterija,“ kaže dr Džejson Ris, specijalista za bolesti izazvane hranom.
Idealna temperatura u frižideru treba da bude između 2°C i 4°C, ali istraživanja pokazuju da prosečna temperatura u domaćinstvima često prelazi 7°C, što povećava rizik od trovanja.
Postoji nekoliko uobičajenih navika koje mogu da povećaju rizik od kontaminacije:
Ostavljanje hrane nepokrivene u frižideru: Vazduh u frižideru može da širi bakterije s jedne namirnice na drugu.
Predugo ostavljanje kuvane hrane na sobnoj temperaturi: Hrana poput mesa, jaja, sečenog voća i gotovih jela može da razvije bakterije u roku od dva sata.
Ignorisanje vesti o povlačenju hrane s tržišta:
Ako čujete za opoziv proizvoda, odmah ga uklonite iz kuće.
Ako niste sigurni koliko dugo neka hrana stoji u frižideru, najbolje je da je bacite.
„Ako sumnjate – bacite,“ kaže Atkinson.
Ali, kako biste smanjili bacanje hrane, koristite oznake s datumima skladištenja. Sigurnost hrane nije nešto što treba shvatiti olako – praktične odluke mogu da spreče ozbiljne zdravstvene probleme, prenosi Večernji list.
(Žena)