Žena koja je doživela iskustvo bliske smrti nakon što je pala sa 18 metara, otkrila je zapanjujuće shvatanje do kojeg je došla dok je ležala i umirala sedam sati. Erika Tejt, psihoterapeutkinja iz Nju Džerzija, govorila je o iskustvu koje je doživela u septembru 2015. dok je planinarila na Palisadesu, nizu strmih litica koje se protežu uz reku Hadson.
Kako je Erika doživela nesreću
Erika, koja je tada imala samo 22 godine, ispričala je da se tog jutra probudila sa „čudnim osećajem“ u stomaku, ali ga je jednostavno „zanemarila“ i krenula sama na planinarenje duž litica.
Dok je hodala, naišla je na vodopad pri kraju litica. Ona ga je i ranije prelazila i tada je pomislila da može ponovo da ga pređe, jer je vodopad bio presušio.
Međutim, čim je počela da se spušta niz liticu visoku oko 18 metara, ubrzo se našla u nevolji. Ostala je zaglavljena na stenama i bila primorana da tamo ostane 20 minuta, nadajući se da će naići neko ko bi mogao da je spase.
U razgovoru za „The Other Side NDE“ na Jutjubu, ispričala je da je pogledala oko sebe tražeći izlaz, ali nije mogla da ga pronađe.
U tom trenutku, dok su joj ruke podrhtavale, primetila je stenu ispod noge, ali je bila prekrivena mokrom mahovinom.
Odlučila je da napravi skok i stane na kamen, ali to je bio jedan od poslednjih trenutaka kojih se seća. Noga joj je proklizala, a ona je pustila stenu.
Erika je pala sa oko 18 metara na ogromne stene, polomivši rebra, karlicu, kičmu i ruke, a pluća su joj bila probodena, zbog čega se i gušila, pre nego što je izgubila svest.
Ipak, nekako se probudila, uspela da izvadi telefon iz ranca i pozove hitnu pomoć, a zatim ponovo pala u nesvest dok je policija očajnički pokušavala da je pronađe.
Ispričala je da je tu ostala zaglavljena sedam sati. Upravo tada je doživela iskustvo bliske smrti.
Iskustvo koje je doživela
„Prvo čega se sećam jeste odvajanje od fizičkog tela. Sećam se da sam gledala svoje telo i shvatila da to nisam ja, da ja nisam to. Postoji nešto odvojeno od mog fizičkog bića.
I tada sam naučila da ja ne umirem, da smrt zapravo ne postoji. Postoji nešto što preživljava smrt, a neki to zovu duša, duh ili svest.
To je bilo duboko iskustvo jer sam do tada verovala samo u ono što mogu da osetim svojim čulima, a ovo je bio dokaz da postoji nešto više od fizičkog“, tvrdi Erika.
Dodala je da je doživela „pregled života“, tokom kojeg je podsvesno videla ceo svoj život. Podelila je i da je ranije patila od trauma i da je sada shvatila kako je „više nanosila bol ljudima oko sebe nego što im je donosila olakšanje.“
Rekla je da je tada naučila o karmi i „uzroku i posledici“, dodavši da je prošla kroz ono što naziva „iskrenom procenom“.
To iskustvo dovelo je do njenog „ogromnog širenja srca“ i „duboke saosećajnosti“ za patnju u svetu, a pokazalo joj je i šta je naša „istinska svrha.“
Zatim je doživela iskustvo „belog svetla“, neopisivu količinu ljubavi i mira, koje joj je dalo uvid da je „svaka ćelija, svaki atom“ stvoren iz „jedne energije“ i da smo svi „jedno“ i potpuno povezani.
Neverovatno, nakon sedam sati, vatrogasac (koji je navodno imao „intuiciju“ gde bi mogla biti) uspeo je da je pronađe. Na kraju je izneta na nosilima i stavljena na vojne brodove, koji su je odvezli duž reke Hadson.
Erika je provela oko mesec dana u bolnici, zatim mesec dana na rehabilitaciji, a potom još šest meseci u krevetu i invalidskim kolicima.
Uprkos traumatičnom iskustvu, rekla je da je ono dovelo do dubokog „duhovnog buđenja“.
(Stil)