Tri puta presavijeni papir, bez koverte i poštanske marke, pisma vojnika sa fronta bila su više od poruka. Bila su srce, dom, nada i molitva.
Gotovo osam decenija nakon završetka Drugog svetskog rata, u redovima sačuvanih trošnih pisama i danas pulsira ljubav, tuga, čežnja i vera da će sve proći.
U trenucima dok su padale granate, a budućnost bila neizvesna, vojnici su pisali o najlepšim stvarima: mirisu ženine kose, crtežu koji im je poslao sin, kafi koju će piti kad rat prođe…
Ovo su neka od tih pisama ruskih vojnika iz Drugog svetskog rata. I svako je priča za sebe.
„Ženo mojih snova, ljubavi moje duše“
Ivan Kolosov, 1941:
„Nikada ne bih ovako živeo da nije bilo tebe, Varja. Hvala ti, draga moja! Čovek stari, ali nebo je večno mlado, kao tvoje oči…
Doći će drugi život, pevaće se druge pesme… I srećan sam što te ostavljam sa velikom ljubavlju“.
Artiljerac Miron Jermolčik, 1943:
„Čekam tvoje pismo, moje sunce, moja Anjuta. Plašim se ponekad i da zaspim, šta ako stigne vest da vam se nešto desilo.
Sanjao sam kako dolaziš sa detetom i kažeš mi: ‘Rat je gotov’. Imamo sina. Znao sam i ime – Aljošenka. Čekaš me, osećam to svakom dlakom“.
Ilja Filatov, komandant divizije, tri dana pre pogibije:
„Živ sam i zdrav. Dobio sam vaše pismo i fotografije. Držim poziciju komandanta divizije. Pošaljite mi vesti o hlebu, zalihama… Vovu molim da se trudi u učenju. Ljubim vas sve puno“.
Timur Abramenko, 1943:
„Deco moja, pošaljite mi crtež kuće i bašte. Ja živim u zemljanoj pećini, kuću nisam dugo video. Pobedimo i živećemo bolje. Šuro, dušo, šalji mi pisma češće“.
Merkur Čeh, obraća se devojčici Ini:
„Hvala ti, Ino, na pismu. Tvoja kuća je uništena, ali mi ćemo se osvetiti. Moraš da učiš sa odličnim ocenama, tvoje znanje će biti važno za našu domovinu. Tvoj otac je heroj, i ponosi se njime“.
Kad se rat završio – ljubav nije
Protivavionski strelac Jan Burljaj, 1945:
„Berlin je zauzet! Kakva radost! Ninuška! Uskoro ćeš biti sa mnom. Nedostaješ mi. Ljubim vas jako“.
Pešadinac Pavel Svjaženin, 1945:
„Draga moja Nataša, čestitam ti Dan pobede. U 2:30 čuli smo za pobedu. Ako pišem, znači da sam živ i ništa mi više ne treba. Pripremi litar. Ljubim te jako“.
Signist Konstantin Vorotincev, 1945:
„Duša mi je u krpama. Otišao sam kao mladić, vraćam se kao sedi starac. Ali pobedili smo! Uskoro ću te zagrliti i ljubiti dok ne kažeš da te davim“.
(Žena)