Često najbolje i najpraktičnije životne savete dobijamo na potpuno neočekivanim mestima. Tako je ovaj Beograđanin najvažniju lekciju o dobrom roditeljstvu načuo u – automehaničarskoj radionici. I dobro ga zapamtite, jer ako jedan savet morate da primenjujete na deci, onda neka to bude baš ovaj.
Dr Vladimir Đurić, psiholog iz Beograda, već dugo je poznat onlajn publici po živopisnim pričama iz svakodnevnice. Neke nas rasplaču, neke ohrabre, a neke inspirišu. Ovo je jedna od tih inspirišućih, gde se upija svako slovo.
„Sine…vrata ove kuće su ti uvek otvorena…a bude li te ikad takao onaj tvoj…samo dođi…pogledaj me…i zagrli …ne moraš mi ništa reći..slomiću mu svaku kosku u telu“…reče moj automehaničar…pre neki mesec…pričajući o ćerki pred udajom. Ćelav….neobrijan…gojazan…u prastarom kombinezonu…skroz zaflekanom od ulja…sa crtom od znoja i prasine posred čela…i „zakrvavljenim očima…sa dušom“…
Veliki sam fan psihoterapije… Obozavam sve što ima veze sa njom… Kongrese, seminare, edukacije i radionice… Predavanja, filmove i stranice na internetu sa tom tematikom… Međutim… Najviše volim što se pomenuta nauka…ili možda „tajna veština“ može naći svuda…u svakoj ljudskoj interakciji…ili mestu… U filharmoniji…pozorištu…kafani…šetalištu, košarkaškom terenu… Pa i u automehaničarskom kanalu. Dok otac koji je tu ostavio svoje najbolje godine…da bi prehranio i iškolovao svoje čedo drži predavanje o vaspitavanju ćerki…
I nema tog profesora univerziteta i knjiškog moljca koji bolje poznaje materiju…i ko je učio sa više razumevanja…ljubav i odanost prema porodici…cucajuci to pile s njegovim očima…u rukama crnim od ulja…nakon 12-časovnih smena…u kanalu… Šta mislite… Da li će ta devojčica biti maltretirana? Da li će trpeti psihičko i fizičko zlostavljanje u braku? Da li će misliti da nema spasa…propiti se i navući na tablete? Da li će razviti paniku, hipohondriju ili neku psihosomatsku bolest?
Levitirajući između pakla u braku…i pakla osude od strane svoje sopstvene porodice ili društva… Ili će shvatiti da NE MORA da ostane u tom braku… Da ima alternativu… Da ima taju… Bez svih zuba… Ali sa velikim srcem…ogromnom dušom…i još većim rukama…koje će je braniti…od svega…i svačega…
A čim ne mora… To je sasvim drugi padež… Njena sreća je tada samo njena stvar… I zavisi od njenih ličnih preferencija… Ali zato njena tuge… Uvek ima s kim podeliti… A tuge koje se dele… I nisu toliko strašne… U trenu je ovaj post, kao i većina njegovih, obišao region. I nadamo se da je inspirisao sve tate, ali i mame.
(Izvor: Mediji)