Sveštenik je objasnio da je teologija sam život po sebi i život između čoveka i Boga, koji se naziva teologijom.
Otac Predrag Popović je dobro poznat vernicima u Srbiji i šire. Aktivan je na društvenim mrežama gde govori o važnim temama.
Nedavno je gostovao u emisiji Goce Tržan na K1 televiziji, a tom prilikom je govorio o materijalnom svetu koji nas okružuje.
Pri početku razgovora Goca je upitala oca Predraga Popovića zašto se odlučio da postane božiji sluga, a on joj je odgovorio pričom iz detinjstva i objašnjenjem da je to bila ljubav na prvi pogled.
– Prosto sam znao da je to nešto što ja želim i ko ja želim da budem. Ne šta, nego ko. A to je životni poziv, to je način života. Nije to danas sam pop, a sad kad skinem mantiju više nisam.
Ti si uvek to. Tako se stupa i u odnos i sa suprugom i sa decom i sa prijateljima i sa kumovima i sa neprijateljima, znači mi smo uvek to što smo.
Ne mogu ja sada da odem na godišnji odmor i kažem: „E znaš šta, bio sam moralan sve ovo vreme, sad ću malo tokom odmora da jedem, da pijem, da se drogiram, da se švalerišem, malo da se odmorim od morala“. Ne ide to tako – kazao je sveštenik Predrag Popović.
Najveća lekcija u životu
Sveštenik je objasnio da je teologija sam život po sebi i život između čoveka i Boga, koji se naziva teologijom.
– To što sam učio na fakultetu meni je samo dalo na neki način potporu i to dan danas se to dešava. Najvažnije lekcije u životu su mi bile kada ja nešto shvatim u životu, primenim zdravorazumski i posle boraveći u crkvi kroz jevanđelja zapravo dobijem ‘sine dobro si uradio’.
Dakle, to je potvrda onog što sam ja već tako uradio, da je Hristos rekao tako radite. Banalan primer, moj mlađi brat i ja radimo dužnosti po kući i baka ili majka kaže da treba da se usisa kuća, ja kažem neću.
Moja prva reč od malena je bila neću, ja se svemu suprotstavljam, ali mi bude žao i ja uradim. A moj brat kaže hoću i ne uradi, baš ga briga, baka se sažali i ona uradi.
I odemo u crkvu nas dvojica i čita sveštenik jevanđelje gde priča Hristos o dva brata. Jedan koji kaže hoću pa ne uradi, jedan koji kaže neću pa uradi.
I kaže koji je od njih dvojice u pravu. I nas dvojica se odmah pogledamo, čekamo rezultate, a on kaže onaj koji je rekao neću, a uradi zato što mu je bilo žao… To je u suštini teologija – kazao je otac Predrag.
Kako mlade naučiti da bez preispitivanja prihvate Boga?
– Nema ništa loše u preispitivanju. To je put ka saznanju. Kada čovek sebe preispituje ili preispituje neku stvar, on će da vidi zašto to radi i kako to radi i kako to funkcioniše, on će doći do znanja.
I Gospod sam kaže ako si pozitivan ili negativan lako ću sa tobom, al ako si ni tamo ni vamo izbljuvaću te iz utrobe svoje. Najveći problem imamo sa ravnodušnim ljudima.
Ljudima kojima je sve ravna linija, njih ništa ne zanima, ništa ne može da ih dotakne na taj način i onda Bog ima mali, a njemu je cilj da živomo u večnosti sa njim, i on će učiniti sve šta god može da mi budemo u tome.
(Espreso)