Jednog letnjeg i sunčanog dana čovek je sa svojim sinom išao kroz šumu. Odjednom, dečak se iznenada spotakao o kamen i stenjući je uzviknuo: “Ahhh”!
Kad iznenada, začu glas koji je dolazio sa planine: “Ahhh”! Začuđen, on bojažljivo upita: “Ko si ti”? Ali, odgovor koji je dobio bio je: “Ko si ti”? Ovo ga je malo naljutilo, pa je sada uzviknuo: “Kukavice”! Ali, i glas mu isto odgovori: “Kukavice”! Dečak zbunjeno pogleda u oca i upita ga: “Tata, šta se ovo dešava”?
“Sine“, reče otac, “obrati pažnju“. I tada otac uzviknu: “Divim ti se”! Glas odgovori: “Divim ti se”! Otac ponovo uzviknu: “Predivan si”! Glas reče: “Predivan si”! Dečak je stajao iznenađen, još uvek ne shvatajući šta se to dešava. Otac mu je onda objasnio: “Ljudi ovo zovu ‘eho’. Ali, to je ustvari ‘život’. Život – ti uvek vraća ono što mu ti daješ. Život – je ogledalo svih tvojih dela.
Ako želiš da imas više ljubavi, onda moraš davati više ljubavi. Ako želiš da imaš više dobra, onda sam podari više dobra. Želiš li da imaš razumevanje i poštovanje, onda moraš više razumevati i poštovati. Ako želiš da ljudi budu strpljivi sa tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiviji sa ljudima i više ih poštuj.
Ovo pravilo se odnosi na svaki aspekt života. Život ti uvek vraća – ono što mu ti daješ. Tok, kvalitet i smisao tvog života nisu slučajnosti, život je uvek – ogledalo tvojih dela!
(Izvor: Balkans Press)