Dženi Vajli doživela je torturu od strane svojih roditelja, a njen slučaj zlostavljanja, zabeležen je kao najteži.
Iako je postojao veliki broj slučajeva divlje dece koja su odgajana u društvenoj izolaciji sa malo ili nimalo kontakta sa ljudima, malo njih je privuklo pažnju javnosti i naučnika, poput Dženi Vajli.
Dženi je skoro čitavo detinjstvo provela zaključana u spavaćoj sobi, izolovana i zlostavljana više od decenije.
Njen slučaj je bio jedan od prvih koji je teoriju kritičnog perioda stavio na test. Da li bi dete koje je odgajano u potpunoj oskudici i izolaciji moglo da razvije jezik? Da li negujuće okruženje može da nadoknadi užasavajuću prošlost?
Dženin život pre njenog otkrića bio je život potpunog lišavanja. Većinu dana provodila je vezana gola za stolicu za lonac, u stanju da pomera samo ruke i stopala.
Kad bi digla buku, otac bi je tukao. U retkim slučajevima kada je njen otac komunicirao s njom, bilo je to da laje ili reži.
Dženina priča izašla je na videlo 4. novembra 1970. godine u Los Anđelesu, Kalifornija. Socijalni radnik je otkrio 13-godišnju devojčicu nakon što je njena majka potražila usluge za njeno zdravlje.
Socijalni radnik je ubrzo otkrio da je devojčica bila zatvorena u maloj sobi, a istraga nadležnih je brzo otkrila da je dete provelo veći deo svog života u ovoj prostoriji, često vezano za nošu.
Kada je mala devojčica ušla u centar za socijalni rad u Los Anđelesu oktobra 1970. godine, izgledala je kao mali uplašeni zec.
Ruke je držala u neprirodnom položaju kao zec koji se sprema da skoči. Nije pričala, nije razumela govor i delovala je strašno uplašeno. Na svaku visoku intonaciju glasa, ona bi se uneredila. Tako je reagovala na sres.
U početku su svi mislili da je dete autistično i da je mnogo mlađa. Ali kada su saznali da ima 13 godina i samo 26 kilograma, klupko je počelo da se odmotava.
Da bi zaštitili njen identitet, službena lica su je nazvala Džini. Od tog momenta pa do danas, Dženi se vodi kao najteži slučaj zlostavljanog deteta u SAD.
Dženi je godinama živela zatvorena i zavezana u ludačku košulju koju joj je napravio rođeni otac. On joj je zabranio da plače, da govori, pravi buku ili hoda. Kada bi se nesrećno dete pobunilo, on je režao na nju.
Ženi i sinu je zabranio da komuniciraju sa Dženi, pa je zato dete samo reagovalo na svoje ime i dve reči: Stani i Dosta.
Američki mediji su je prozvali divlje dete. Ali Džini nije odrasla u divljini, Džini je odrasla u porodici bez ljubavi. Nasilnoj sredini koja je od nje napravila dete koje ne razume okolinu.
Njen otac, Klark Vajli je optužen za zanemarivanje deteta, uhapšen je ali je na dan suđenja izvršio samoubistvo. „Svet nikad neće razumeti“, bile su reči na poruci koju je ostavio u ćeliji.
Džin je tada smeštena u ustanovu koja se brinula o njoj neko vreme, dok su je stručnjaci učili da jede, hoda, priča. Javnosti je saopšteno da dobro reaguje, da uči i da obožava muziku.
Godinama nakon toga Džin je premeštana od porodice do porodice, a javnost se više nije ni zanimala za „divlje dete“.
Iako su doktori pokušavali da upostave kontak sa njenom majkom, to nije omogućeno. Istina je da je godinama Džini prelazila iz ruke u ruke nestručnih ljudi i njen oporavak nije bio moguć.
Njen brat je godinama živeo sa krivicom što nešto nije uradio da spase sestru. Godinama kasnije je žalio i umro je ubeđen da ga je Bog zbog toga kaznio.
Ne zna se tačno gde Džini danas živi. Zna se samo da je još uvek živa i da verovatno još uvek u glavi zatvorena u podrumu svoje stare kuće u kojoj ju je otac držao godinama.
(Stil)