Pitanje je može li čovek sam da brine o sebi i svojoj porodici, ili je nemoguće da samostalno ispravlja neku Božiju nameru.
Pitanje je može li čovek sam da brine o sebi i svojoj porodici, ili je nemoguće da samostalno ispravlja neku Božiju nameru.
Izreke poput “Ko me kleo nije dangubio” i “Čiji su se gresi na mene naslonili” govore o našem verovanju u greh predaka.
Mnogi veruju da pradedovski greh može da utiče i na deseto koleno, što ih dovodi do traganja za rešenjem: Kako se osloboditi greha predaka?
Gojko Perović o tome kaže: “To ne bi trebalo da nas opterećuje. Ako nešto postoji, to samo Bog zna. Naša vera tvrdi da ne ispaštamo grehe predaka. Svako ko se krstio, počeo je novi život.
Sve što je bilo pre, kroz gene i krv, opere se u vodi krštenja. Zato niko ne treba da opterećuje svoj život na taj način.
Da li postoji blagoslov ili prokletstvo na porodicu, to je pitanje Božije volje, a mi to ne možemo ispraviti. Ono što možemo je da živimo pobožno. Prema Jevanđelju, naš život počinje krštenjem, i od tada živimo potpuno novi život.
Što se tiče brige o sebi i porodici, ne možemo sami ispraviti Božiju nameru. Kako je Bog dao blagoslov ili kaznu, tako će to i odnosi.
Od ovog pokolenja se očekuje da živi u skladu sa verom, ne odvaja se od Boga i polaže svu nadu u Njega. Ljubav prema bližnjima i Bogu ispunjava naše obaveze pred Njim.”
(Espreso)