U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za sredu Siropusne sedmice, Sveti Teofan Zatvornik piše o duhovnom stanju sveta, upozoravajući da ljudi okreću leđa Bogu, ne traže Njegovu milost i tonu u duhovnu obamrlost.
„Neću poštedeti, jer niko ne traži da ga poštedim“ – ove strašne reči, koje Sveti Teofan Zatvornik prenosi u svojoj knjizi, zvuče kao glas iz prošlosti, a zapravo odražavaju duhovno stanje savremenog sveta.
U središtu njegove duhovne pouke za sredu Siropusne sedmice stoji ozbiljna opomena: dok ljudi žive u samozaboravu, obuzeti brigama i prolaznim užicima, Gospod ih doziva na pokajanje, ali malo ko taj poziv čuje.
“Stoga još govori Gospod: Obratite se meni svim srcem svojim, posteći i plačući i tužeći. I razderite srca vaša, a ne haljine svoje, i obratite se Gospodu Bogu svome, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i mnogomilostiv…
Trubite u trubu, naredite post, proglasite svetkovinu… ženik neka iziđe iz svoje kleti i nevesta iz ložnice svoje… neka plaču sveštenici, sluge Gospodnje, i neka kažu: Oprosti Gospode narodu svome (Joil 2,12-17).
Ko još sluša ovaj glas koji se razleže u Crkvi? Kad bi se sa neba nasred trga razlegao gromoviti glas: ‘Poštedite, ljudi, sami sebe, da bi vas i Gospod poštedeo’, može biti da bi ga neko i čuo i osvestio se od opijenosti pokojem, pohotama i vinom.
Sveštenici ne prestaju da vozglašavaju: ‘Poštedi Gospode! ‘. Međutim, od Gospoda dolazi strašni odgovor: ‘Neću poštedeti, jer niko ne traži da ga poštedim’.
Svi leđima okrenuti stoje prema Gospodu. Svi su se odvojili od Njega i zaboravili ga.”
(Religija)