Nakon 2 veka, naučnici su 2016. godine prvi put otvorili zapečaćeni grob Isusa Hirsta i tada su doživeli nešto neopisivo.
Večno mesto Isusa Hrista na Golgoti posećuje na milione turista tokom godine i svi se slažu u jednom – tu vlada posebna energije koja tera čoveka da se dobro zapita o život i njegovoj svrsi. Grob u kom počiva sin Božiji nije bio taknut još od 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi nakon požara koji je zahvatio baziliju, a onda je mermerna ploča ponovo skinuta 2016. godine zbog obnove i arheološke analize. Tada se na hiljade vernika okupilo, a interesovanje javnosti je bilo neverovatno.
Najraniji izveštaji o Isusovoj sahrani potiču iz Jevanđelja, prve četiri knjige Novog zaveta, za koje se veruje da su sastavljene decenijama nakon Hristovog raspeća, oko 30. godine nove ere. Iako postoje varijacije u detaljima, izveštaji dosledno opisuju kako je Hrist sahranjen u grobu isklesanom u kamenu, na zemljištu koje je pripadalo Josifu iz Arimateje, bogatom Isusovom sledbeniku. Prema verovanju, telo Isusa Hrista položeno je 33. godine ispod stene koja se nalazi u ovoj svetinji.
Mediji su tada pisali da su se prilikom otvaranja Svetog groba dogodili čudni fenomeni na nebu i čuli zvuci trube. Moropolu to nije videla, ali je uočila nešto drugo.
– Ja to nisam rekla, jer sam u trenutku otvaranja Svetog groba bila unutra sa drugima. Nije bilo takvog fenomena, ali kada sam izašla napolje, otkako smo počeli da istražujemo grob, instrumenti koje smo predhodno postavili na ploču groba da bi zabeležili svaki trenutak, vibracije i slično, jednostavno su se isključili. To je činjenica. Ne mogu to da objasnim, ali sam sve snimila. Sa sigurnošću mogu da kažem da oko tog mesta postoji neka energija, koja je veoma, veoma jaka – objasnila je Antonija Moropolu, hemijski inženjer Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini, vođa ekspertskog tima koji napravio jedinstven poduhvat u svetu otvarajući grob Isusa Hrista u Jerusalimu, odnosno, na mestu njegovog uskrsnuća.
Glavni zadatak im je bio da sačuvaju sveto mesto od propadanja.
– Cilj je bio da se anuliraju deformacije svete Edikule, koje su bile vidljive na vratima nakon restauracije od 1810. godine. Bilo je uočljivo da i podzemne vode ugrožavaju objekat. Otvaranje Isusovog groba je bilo jedinstveno i izazovno, jer smo to morali da učinimo bez ikakve greške. Istovremeno, predstavljalo je i veliko iskustvo, emocionalno i religiozno, jer se dešavalo sedam vekova nakon poslednjeg otvaranja – priča sa oduševljenjem i nastavlja:
– Kada smo ukloini ploču, u Svetom grobu nije bilo nikakvih predmeta. Nisam ni očekivala da ćemo nešto naći. Našli smo prazan grob, pri čemu su bila vidljiva oštećenja na donjoj ploči groba. Ona je kamena i na njoj ima rezbarija. Ploča je bila slomljena, a bilo je i sitnih kamenčića. Naravno, izvršili smo potrebne reparacije, ali slomljenu ploču smo ostavili onakvu kakva jeste. Samo smo je prekrili sa belom mermernom pločom – kaže Grkinja.
Postoje različita mišljenja da li je baš na tom mestu bila pećina u koju je Josif sahranio Isusa.
– Ono u šta sam sigurna jeste da je ploča koju smo otkrili upravo ona iz perioda cara Konstantina i carice Jelene. To znači da sam ubeđena da je ovo upravo to mesto, koje su oni otkrili kao Sveti grob i gde su napravili crkvu – kaže Moropolu.
Zadatak stručnjaka nije bio samo da rekonstruišu Hristov grob, već i celu crkvu Edikulu. Projekat je uključivao uklanjanje gvozdenih stubova koji su podupirali crkvu sa svih strana, a koji su bili postavljeni 50-tih godina prošlog veka. To je podrazumevalo ojačavanje kamenih blokova od kojih je izgrađen hram podignut 325. godine od strane rimskog cara Konstantina na mestu za koje se veruje da je sahranjen Isus Hristos.
Otkriva da je Sveti grob bio otvoren 60 sati, i da su oni za to vreme završili sve što je bilo planirano. Radili su osam meseci, samo noću, da bi poklonici mogli da posećuju sveto mesto.
Do noći 28. oktobra 2016, samo nekoliko sati pre nego što je grobnica trebalo da bude ponovo zapečaćena, otkriveno je da je originalna krečnjačka grobnica netaknuta.
U Svetom Gradu uvek je sve nestvarno i zato ne gledajte očima, gledajte dušom i srcem i sa mnooogo mašte.
Danas je stvarnost nadmašila maštu.
Ovako to izgleda unutra.
Srecan praznik svima koji slave. pic.twitter.com/wD6UCm6dyQ— Kibucnik…קיבוצניק🎗💙🤍 (@kibucnik) April 18, 2020
– Apsolutno sam zadivljen. Kolena mi se malo tresu jer ovo nisam očekivao. Ne možemo da kažemo 100 odsto, ali vidljivo je da se lokacija grobnice nije menjala tokom vremena – rekao je tada Fredrik Hibert, arheolog Društva National Geographic.
Pored toga, istraživači su potvrdili postojanje originalnih krečnjačkih pećinskih zidova unutar Edikule, svetilišta koje je izgrađeno u 19. veku iznad grobnice.
U Bibliji, u jevanđelju po Mateju, piše da je nakon smrti Isusa razapetog na krstu na mestu Golgoti, Josif uzeo njegovo telo, umotao ga u belo platno i sahranio u pećini u kojoj je izdubio sopstveni grob. Konstantinovu crkvu na Svetom grobu uništio je muslimanski kalif Al Hakim 1009. godine, a u 12. veku krstaši su joj dali sadašnji izgled. Poslednji put je bila rekonstruisana u 19. veku. Njome su upravljale Grčka pravoslavna crkva, Jermenska pravoslavna crkva i Rimokatolička crkva.
(Stil)