Sestra cara Nikolaja II, Olga, pisala je sestri na engleskom jeziku, tajnim pismima koja su opisivala užas Romanovih
Tajna pisma ruske vojvotkinje Olge koja je izbegla masovno pogubljenje ruske kraljevske porodice 1918. godine pokazuje koliki je bio njen očaj i mržnja prema saveznicima koji nisu ništa uradili da ih spasu.
Car Nikolaj II koji je bio u srodstvu sa britanskom kraljevskom porodicom pogubljen je zajedno sa svojom ženom i decom 1918. godine nakon ruske revolucije koja je započela godinu dana ranije.
Mlađa sestra Cara Nikolaja II, velika kneginja Olga Aleksandrovna, napisala je 52 pisma svojoj sestri Kseniji za to vreme, pružajući jeziv uvid u postojanje Romanovih, poslednje ruske kraljevske porodice.
U pismu iz januara 1919. godine stoji da saveznici „nisu učinili dovoljno da zaštite njenu voljenu porodicu od hladnokrvnog đavola“.
U to vreme Olga je još uvek bila u Rusiji po zaštitom Bele armije, a Ksenija je bila u egzilu na Krimu.
„Ovaj život satkan od čekanja, neizvesnosti i užasa trajaće najmanje godinu ili dve. Skoro da mrzim saveznike. Kada će pomoći i da li će pomoći? Sve reči – a nikakve akcije. Ovde još nema tenkova, ništa što bi nam moglo pomoći,“ piše Olga.
U drugom pismu je osudila „đavole“ koji su poklali njenu voljenu porodicu.
„Pokušavam da dokažem sebi: da li je zaista moguće da su ti đavoli mogli, hladnokrvno da ubiju nevine ljude? Da li je moguće da su to uradili mojoj voljenoj porodici? Ne, to ne može biti..“
Pisma su pisana uglavnom na engleskom kako bi prošla cenzuru, jer je cela porodica Romanovih živela u stalnom strahu od atentatora.
Olga je pobegla iz Rusije sa drugim mužem i njihova dva sina u februaru 1920. godine i nastanila se u Danskoj.
Kako su ubijeni Romanovi?
Nakon što su boljševici preuzeli vlast u novembru 1917. godine, Romanovi su zatvoreni u palatu Carsko selo u Sankt Peterburgu. Nedugo potom poslati su istočno od Urala u Tobolsk, gde se prema tvrdnjama svedoka, sa njima nije loše postupalo.
Mnogi su tvrdili da je Nikolaj većinu vremena provodio u prirodi, kao i da mu uopšte nije nedostajao stres koji je sa sobom nosila titula cara. U ovom ranom periodu zatočeništva, još uvek je bilo moguće sanjati o srećnom kraju – razmatrane su čak i opcije da porodica sitgne do Velike Britanije ili doma na Krimu. Ipak, sledeća destinacija Romanovih bila je – Kuća Ipatijev u Jekaterinburgu.
Čovek zadužen za porodicu bio je izvesni Avdejev, ali kako su čuvari bili obični ljudi iz lokalnih fabrika – car Nikolaj i carica Aleksandra su se vremenom upoznali sa njima, pa čak i zbližili. Ipak, lokalni boljševici su bili svesni da su Romanovi vrhovni simbol ruske autokratije i da zato moraju da nestanu, stoga su Avdejeva zamenili Jakovom Jurovskim – čovekom sa zadatkom.
Poslednja noć porodice Romanov
Rano je jutro 17. jula 1918. godine. Jurovski tera članove carske porodice da ustanu iz postelje pod izgovorom da se grad nalazi pod opsadom i da je njihova lična bezbednost ugrožena.
Bez puno pogovora zajedno sa četvoricom najodanijih sluga koji nisu želeli da napuste svoje gospodare, odlaze u podrum. Nikolaj je predvodio kolonu sa sinom Aleksejem u rukama, još uvek nesvestan onoga što mu se sprema. Kada su ušli u malu praznu prostoriju Jurovski im je prišao i pročitao izjavu:
„Ispunjavajući volju revolucije, Generalna direkcija Oblasnog sovjeta, donela je dekret prema kom je bivši car Nikolaj Romanov – kriv za bezbroj krvavih zločina protiv svog naroda. Zato mora biti streljan.“
Sledećeg trenutka stražari su počeli da pucaju. Glavna meta bio je car koji je usmrćen već nakon nekoliko hitaca. Carica je pala mrtva odmah nakon njega, pošto ju je jedan od metaka pogodio u glavu. Kada se dim nastao paljbom slegao, a u prostoriji se ponovo moglo videti, devojke su stražarima izgledale nepovređeno – kao da su se meci odbili o njihova tela.
Tada je jedan od njih izgubio kontrolu, zgrabio bajonet i dovršio posao. Jurovski je ispalio nekoliko hitaca u mladog carevića Alekseja. Posle dvadeset minuta užasa, cela porodica i njihove sluge bili su mrtvi – jedni upucani, drugi izbodeni i pretučeni. Jedanaest tela je potom izneseno iz kuće i utovareno u kamion.
Epilog
Prema svedočenjima očevidaca, čitav proces uklanjanja tela bio je haotičan. Navodno su boljševici leševe prvobitno pobacali u plitak rudnik Ganina Jama, nakon čega su pokušali da ga raznesu granatama. Kako poduhvat nije uspeo, rešili su da ih prevezu u novu grobnicu.
Međutim, kamion se na putu ka drugom odredištu zaglavio u blatu i tom prilikom su dva tela zakopali u šumi. Ostalih devet su polili kiselinom, spalili i zakopali u obližnju jamu.
Sovjetski zvaničnici su tek 1926. godine zvanično potvrdili smrt carske porodice, a čak i tada su odbijali da preuzmu odgovornost za ubistvo. Prisilna tišina oko njihove smrti možda je ugušila javnu debatu, ali je takođe podstakla beskrajnu radoznalost o njihovoj sudbini.
(Izvor: Stil)