Zmije iz zimovnika izlaze na proleće, pa ih prvi topliji dani tokom ovog godišnjeg doba i leta izmame napolje. Zato ih nije tako teško sresti u poslednje vreme, ali za mnoge je susret sa ovim gmizavcima vrlo neprijatno iskustvo.
Pretpostavlja se da je u pitanju belouška ili barska zmija. U pitanju je neotrovna vrsta koja je jedna od najčešćih u Evropi. Pre svega se mogu pronaći uz obale bara, jezera i reka, ali i na rubovima šuma u blizini vode, otvorenim šumama, baštama i parkovima.
Podsetimo, nedavno smo razgovarali sa zmijolovcem Vladicom Stankovićem koji je otkrio kako da se zaštitimo od zmija. Kako je reako za naš portal, ne postoji ultimativni i jedinstven način kako se zaštititi od zmija, ali da to zavisi od slučaja do slučaja kada se susretnete sa ovim gmizavcima.
„Mi u Srbiji imamo deset vrsta zmija. Od otrovnih zmija, najveća otrovnica jeste poskok. Pored njega, od otrovnih zmija u Srbiji žive i šarke. Ona živi od prilike na šest stotina metara nadmorske visine. Tako da ne postoji realna opasnost od nje jer je to vrsta zmije koja slabo zalazi u naseljena mesta. Treća, inače ugrožena vrsta zmije, ali koja se retko viđa, jeste planinski šargan. Pored ove tri vrste otrovnih zmija, mi imamo sedam vrsta neotrovnih zmija i najčešće me ljudi zovu u intervencije da uhvatim takve zmije“ objašnjava Stanković.
Što se tiče ostalih sedam vrsta zmija, one spadaju u kategoriju neotrovnih zmija i dominantne su u Srbiji.
„Od neotrovnih vrsta, u Srbiji živi šumski smuk. Pored njih, imamo dve vrste vodenih zmija, a to su ribarica i belouška. One se najčešće pronalaze u potocima, jezerima i rekama. Jedna od najvećih zmija je četvoroprugi smuk i šilac. Tako da od svih zmija koje preživljavaju u Srbiji, oko osamdeset do devedeset posto su neotrovne“ kaže on.
Vladica kaže da poskoci imaju osobinu da šište kada se susretnu sa čovekom i da je u tim trenucima najbolje skloniti se i zaštititi sebe.
„Bitno je reći da mi na svakoj teritoriji u Srbiji nemamo otrovne zmije. Recimo veoma se retko dešava da poskoci dođu do naseljena mesta i napadaju ljude. Pre svega zbog toga što su poskoci lenje zmije, dok je smuk dosta agresivnija zmija. Međutim, ukoliko se desi kojim slučajem da naiđete na poskoka, znajte da on ima jednu osobinu, a to je da šišti. On to radi onog trenutka kada primeti predatora. Mi smo za poskoka predatori i on nas samim njegovim šištanjem upozorava da smo mu previše blizu i da ga ugrožavamo. Tako da je u toj situaciji najbolje skloniti se od njega i na taj način zaštiti sebe“ objašnjava Vladica.
Prilikom ujeda, jako je bitno istisnuti ubodne rane i odmah otići do najbliže bolnice. Kako dodaje, ujedi zmija mogu biti kobni za ljude koji su alergični i bolesni, a posebno ukoliko imaju srčane probleme.
„Ukoliko se desi da ste kojim slučajem nagazili poskoka jer ga niste primetili u travi. Desiće se najverovatnije nakon toga ujed. Tada je jako bitno kako da se zaštitte i istisnete otrov iz krvi. Prvo, bitno je reći da poskoci u tim trenucima najčešće ujedaju čoveka za ruku i jako su retki ujedi u predelu glave. Dakle, tada je neophodno istiskati na mestima gde su ubodne rane. Po istom principu, kao i kod istiskanja bubuljica, neophodno je istiskati na nekih pet milimetara od obe ubodne rane. I nakon toga neophodno je odmah otići do prve zdravstvene ustanove. Takođe, treba odmah unositi veću količinu vode u organizam. Ali, ukoliko ste alergični može doći do većih problema i sam ujed zmije može ozbiljno zakomplikovati vaše zdravlje. Zbog čega? Jer kada dođe do ujeda zmije, sužavaju se krvni sudovi i to loše utiče na pluća, a u najgorem slučaju može doći do zastoja srčanog mišića“ upozorava Vladica Stanković.
Kako tvrdi, veoma se retko dešava da zmija prva napadne čoveka, tako da ukoliko se šetate stazom na planini ili u šumi i ukoliko je slučajno ugledate, najbolje je da se sklonite.
„Zmije veoma retko prve napadnu čoveka. Tako da, kao što se obično dešava u prirodi, kako sam čovek, tako i životinja, u ovom slučaju zmija, uplaši se i gleda da se skloni“ kaže on.
Vladica tvrdi da u Beogradu ne postoje otrovne zmije. On poseduje kartu gde se kreću i žive otrovne zmije. To su najčešće krajevi Jagodine, Zaječara, Negotina, Kladova, pa i Čačka.
Kako kaže, ukoliko recimo idete na planinu i kampujete, pre postavljanja šatora najbitnije je da pregledate sve stvari koje ste poneli, uključujući i donji veš, jer se zmije zavlače svuda.
„U ovom periodu godine, kada dolazi do promene temperature iz hladnije u topliju, i obratno zmije gledaju da pronađu zaklon na onim mestima gde je toplina. Tako, da postoji opasnost da se one zbog toga zavuku u šatore. Pored toga mogu da uđu i u nečiju vreću za spavanje, pa čak i u veš. Zato naglašavam da je najbitnije da pre postavljanja šatora pregledate vaše stvari jer one se zavlače svuda“ poručuje Vladica.
Što se tiče vikendica, treba biti na oprezu, jer napušteni objekti i oni koji se slabo obilaze i održavaju mogu postati pravi zmijarnik.
„Zmije se najčešće zavlače u rupe koje su kopali miševi. Najčešće je to u vikendicama jer u njima ljudi ne borave često. Ja sam ih najčešće nalazio u krovovima. Čak sam ih pronalazio i kod motora zamrzivača ili frižidera i tu se one greju“ zaključuje Vladica.
Ipak, on ne preporučuje da ljudi sami hvataju i čiste kuće od zmija. Ljudi nisu upoznati o kojim zmijama je reč i tada je najbolje da pozovu nekoga kao što je on, koji su upućeni u hvatanje zmija.
(Espreso)