Odgoj dece je izazov za svakog roditelja u kojem god dobu da se oni nalaze, ali kao jedno od najtežih perioda za vaspitne borbe većina navodi adolescentsko razdoblje.
Za silna objašnjavanja i razgovore potrebni su čelični živci, a jedna mama je otkrila kako je ona naučila da se nosi s tim, posebno kad su mobilni telefoni u pitanju. Lorejn Kendi je urednica u časopisu Elle, a za Daily Mail je napisala kako je uspela da svoju decu disciplinuje da bi na kraju to njima koristilo.
Prema brojnim istraživanjima deca previše vremena provode na mobilnim telefonima i internetu što utiče ne samo na njihovo fizičko zdravlje, već i na psihičko i dovodi do porasta osećanja teskobe i depresije. Kendi je zato odlučila da postavi stroga pravila za svoju decu, a evo kako je to ona rešila.
„Moj muž je često znao da kaže da bih bila dobar zatvorski čuvar. On je nežan i divi se mojoj čeličnoj volji da sprovodim pravila. Međutim, to nije zato što sam ja neverovatno disciplinovana, nego zato što jako dobro poznajem sve trikove i muljanja. Tako je barem s mojim tinejdžerkama. Mesecima sam s njima vodila borbu oko mobilnih telefona dok nisam uvela pravilo da nakon devet sati uveče tokom radne nedelje ne smeju da koriste svoje uređaje.
I stojim čvrsto pri tome jer se tako naspavaju i odmore, a i oslobađaju se od nemilosrdnog pritiska da neprestano moraju da budu povezani sa svim i svakim. Pročitala sam brojne studije o tome kako 24-satni pristup mobilnom telefonu loše utiče na decu i prošle nedelje su američki naučnici konstantnu upotrebu telefona kod tinejdžera povezali s depresijom, teskobom i gojaznošću.
Očekivano, kad sam uvela pravilo za mobilne, na mene se srušio nekontrolisani bes. Moje 14-godišnjakinja i 12-godišnjakinja rekle su mi da sam im uništila život, da će ostati bez prijatelja i da će „morati ceo dan da provedi u školskom wc-u i da izbegavaju sve ostale“ jer ih je sram. Nakon toga su isprobale apsolutno sve trikove kojih su mogle da se sete ne bi li pokušale da me prevare, od skrivanja mobilnih u gaćama do pretvaranja da je uređaj pokvaren.
Jedna se čak u pet minuta do devet zatvorila u kupatilo pretvarajući se da je boli stomak kako bi mogla da se zaključa i što više vremena provede sa svojim telefonom. Pokušavale su da mi prodaju priču da im je telefon nužan za pisanje domaćih zadataka i da bi mogle da dobiju lošu ocenu. Pričale su mi o tragedijama koje njihovi prijatelji proživaljavaju i kako je od velike važnosti da im i i sred noći mogu pomoći.
Afera „ograničeni pristup mobilnom“ je eskalirala prošle nedelje kad je još nekoliko mama sledilo moj primer i uzimala deci mobilne pre spavanja. Sad mi to liči na trend koji se širi brzinom munje. Naravno, to je uzrokovalo niz porodičnih svađa. Dovelo je do toga da je moja petogodišnja Mejbel dobrovoljno predala svoju igračku mobilni sa strahom u očima i rekla da je stišan zvuk.
Ali, moje starije devojčice sad odlaze u krevet ranije, nisu postale socijalno izolovane, više vremena uveče provode s nama, a u krevet odlaze opuštenije i manje rastrzane. Petkom i subotom uveče smeju da koriste mobilni koliko god žele.
Pročitala sam u vestima ovih dana da je eksperiment Karli Tophil, mame iz Korniša, da zabrani svom 13-godišnjaku mobilni telefon imao neverovatno pozitivan efekat na njega. Nije ga koristio šest nedelja, mnogo je komunikativniji, više sarađuje i zadovoljniji je sa sobom. Treba mu upola manje vremena da se spremi za školu i počeo je da pomaže oko kućnih poslova. Efekat je bio toliko pozitivan da je jednogodišnju zabranu smanjila na tri meseca.
Takođe je došla na ideju da uvede „petak bez mobilnog“ u celoj porodici, što znači da niko od odraslih ne sme da koristi mobilni petkom. I to može da bude opcija ako niste dovoljno hrabri za ograničenje „posle devet uveče“. Priznajem da nije bilo lako i promenilo je dinamiku u našem odnosu, ali roditeljstvo nije takmičenje u popularnosti. To je ogromna odgovornost da pomognete onima koje najviše volite da izrastu u najbolje moguće ljude.
I ako sam nešto naučila nakon 14 godina podizanja dece, onda je to da treba slušati instinkte. Da li bi vama vaši roditelji dozvolili da do sitnih noćnih sati razgovarate s prijatelima? Da li bi vam dozvolili da razgovarate sa strancima, ljudima koje nikad niste upoznali nakon škole, po mraku? Naravno da ne bi.“
(Izvor: Jutarnji)