Kada voljena osoba umre, u porodičnom domu ostaju stvari koje je koristila i nosila.
Odeća, obuća i lični predmeti postaju uspomena, ali u isto vreme predstavljaju dilemu za članove porodice – šta je ispravno učiniti sa njima.
U srpskom narodu postoje različiti običaji: neko garderobu i obuću koje su pripadale pokojniku poklanja, neko spaljuje, a neko odlučuje da čuva za uspomenu.
Šta je ispravno uraditi sa stvarima preminulog člana porodice?
Odeća i obuća koje su pripadale pokojniku imaju poseban značaj za njegove najbliže. Početkom prošlog veka u pojedinim delovima Srbije postojalo je verovanje da garderoba pokojnika „nosi njegov trag“.
Zbog toga je, po tradiciji, bila spaljivana ili uništavana, kako bi se sprečilo da se „energija smrti“ zadrži u kući.
Ipak, ovaj običaj nije bio praktikovan u celoj Srbiji. U nekim kućama običaj je bio da se odeća i lične stvari pokojnika čuvaju, nekada i decenijama.
Smatralo se da one predstavljaju sećanje i uspomenu na preminulog, pa se članovi porodice nisu usuđivali da ih daju drugima ili uklone iz kuće.
Ovaj običaj posebno je praktikovan ukoliko bi porodica izgubila mlađeg člana – dete, odnosno devojku ili mladića koji su bili pred brakom.
Stvari koje su im pripadale ostajale su u njihovim sobama koje su bile neka vrsta spomen-soba na prerano preminule.
Treća praksa, koja je vremenom postala najrasprostranjenija, jeste poklanjanje stvari koje su pripadale pokojniku.
Odeća i obuća daju se onima kojima su potrebni, što se shvata i kao čin milosrđa, ali i kao neka vrsta molitve za pokoj duše.
Stav crkve i današnja praksa
Pravoslavna crkva nema propis šta bi trebalo uraditi sa stvarima koje su pripadale pokojniku.
Ipak, većina sveštenika je na stanovištu da je ispravno i hrišćanski da bi stvari koje su ostale iza preminulog člana porodice, a koje su očuvane, trebalo dati siromašnima ili onima koji ih mogu koristiti.
Na taj način se čini dobro delo u ime pokojnika.
Takođe, crkva ne zabranjuje da porodica zadrži stvari pokojnika ako one imaju emotivnu vrednost. Mogu se čuvati kao uspomena, ali i koristiti, jer nema prepreke da stvari pokojnika nastave da služe živima.
Sujeverja i verovanja
U narodnoj tradiciji može se čuti da se stvari pokojnika ne bi trebalo dirati do isteka 40 dana, jer se veruje da duša tada napušta ovaj svet.
Ovo je deo folklora i običajnog prava, a ne pravilo koje nalaže crkva. Ipak, mnoge porodice i dalje poštuju taj vremenski period iz pijeteta i straha da ne „uznemire pokojnika“.
Iako jasno zacrtano pravilo ne postoji, prema tradiciji i hrišćanskom učenju najbolje je da se odeća i obuća pokojnog člana porodice daruju onima kojima su potrebni, jer se time pokazuju ljubav, milosrđe i poštovanje uspomene na preminulog.
(Žena)