Gotovo da ne postoji osoba koja se ne seća čuvenog Minimaksa, koji je svojom duhovitošću i energijom osvojio srca publike širom Jugoslavije, a od pevača i pevačica pravio velike zvezde.
Milovan Ilić Minimaks bio je novinar, aforističar, radio i TV voditelj, koji je svojom duhovitošću i inventivnošću obeležio jedno vreme, čovek koji je uveseljavao naciju i pomogao mnogim estradnim umetnicima da postanu slavni. Beskrajno šarmantan, oštrouman, brze i britke misli, pored tolikih radio i TV emisija, stigao je i da objavi sedam knjiga aforizama i dve knjige poezije.
Rođen je 1938. godine u Lipnici, kod Kragujevca, a posebno je isticao da je ponosan na činjenicu da je rođen u znaku škorpije.
– Rođen sam 5. novembra, u znaku škorpije, što mi je posebno drago. Jer, da mogu da biram horoskopski znak, opet bih izabrao škorpiju, koja je dosta nezgodna, a čujem da ima – ispričao je Minimaks u jednom intervjuu.
Godine 1957. Minimaks dolazi u prestonicu, gde upisuje Pravni fakultet. Ključni momenat u njegovoj karijeri bio je kad je otišao u Politiku i ponudio im nekoliko aforizama za humoresku, verujući kako piše mnogo duhovitije od onih koje ugledni dnevnik objavljuje. Njegova humoreska je objavljena i za to je dobio honorar koji je iznosio pola mesečne apanaže koju su mu roditelji slali da uplati ishranu u studntskoj menzi i da se kupa u javnom kupatilu. Pisao je aforizme za nekoliko domaćih dnevnih novina i mesečnika, da bi šezdesetih prešao na Radio Beograd. Najveću popularnost doživeo je na televiziji.
Svoju radio emisiju „Minimaks“ – minimum govora, maksimum muzike, pokrenuo je 1967. godine. Po toj emisiji je dobio svoj čuveni nadimak. Za samo mesec dana i emisija i on postali su neverovatno poznati. Na početku emisije uvek govorio: „Dragi moji i drage moje“, a na kraju: „Ćao, nema više“. Sa sagovornicima je bio na „ti“, što je bilo veoma drsko u to vreme.
Estradni mag
Družio sa mnogim estradnim kolegama, a kada se razboleo, Kemal Monteno i Arsen Dedić su se pobrinuli da mu obezbede mesto u bolnici u Padovi. Ipak, privatno nikada nije bio dobar sa poznatima.
– Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću, jer posao je jedno,a privatnost drugo – isticao je Minimaks.
Upravo je Minimaks Breni dao nadimak Lepa Brena. Naime, kao mlada pevačica ona je vrlo brzo započela samostalnu karijeru i dobila je stalan posao u hotelu Park, u Novom Sadu. Usledio je i njen prvi album u izdanju PGP RTS-a na kojem je sarađivala sa čuvenim kompozitorom Milutinom Popovićem Zaharom.
Minimaks je imao dva braka. Iz prvog braka ima sina Igora, iz drugog ćerku Anu i sina Vladu Ilića koji je poznati reper iz grupe „Šaila“.
Minimaksov sin je pre nekoliko godina povukao sa scene kada mu je dijagnostikovan tumor pljuvačne žlezde. Operisan je 2013. nakon čega se uspešno oporavio.
Nakon što mu se otac razboleo i kasnije, nakon njegove smrti, Vlada je nekoliko puta javno izjavio kako se niko od očevih „tobože“ prijatelja sa estrade nije udostojio ni da pozove da pita kako je, a kamo li da ga poseti. Vlada je bio veoma kivan tada na mnoge od kojih je njegov otac napravio to što su danas, a koji su mu okrenuli leđa u nemoći i bolesti – i zaboravili ga.
Teška bolest odnela je danak
Poslednje godine života proveo je u zagrljaju bolesti i razočaranja. Istovremeno, početkom 2004. Minimaks i njegova supruga Biljana saznali su da su oboleli: on od žutice koja mu je ozbiljno otežala rad jetre, a ona od kancera dojke.
Kada je otišla na pregled zbog deformiteta na dojci, lekari su Biljani dijagnostikovali maligni tumor četvrtog stadijuma koji je već zahvatio kosti. Bilo je kasno za hiruršku intervenciju. Za razliku od supruge, koja nije dozvolila da je ovo saznanje slomi, Mića je doživeo šok. Tri nedelje ranije njemu je potpuno otkazala jetra. U besvesnom stanju prebačen je na VMA, gde se, posle dugotrajnih ispitivanja i silne terapije koje je primio, uspešno oporavio.
– Nisam do sada znao da je jetra jedan od najbitnijih organa. Pre dvadeset dana jetra mi je otkazala. Mozak nije dobijao dovoljno krvi. Zato sam se osećao kao teško pijan čovek. Ovde su me doneli totalno ošamućenog. To je trajalo dva dana i jednu noć. A onda su mi, posle ispitivanja, našli čir, i na želucu i na dvanaestopalačnom crevu. Boravak u bolnici me je naučio da mnogo manje razmišljam o poslu i obavezama. Shvatio sam da od lošeg raspoloženja i nerviranja nemam ništa i da samo zdrav mogu da budem od koristi ženi, deci, poslu, svima. Bolestan ne mogu ništa. Radim od 1957. i to je deo života bez koga ne bih mogao – rekao je Minimaks u poslednjem intervjuu Gloriji 2004. godine.
Mića nije izdržao dugo. Preminuo je u 67. godini, 10. februara u Padovi gde je čekao transplataciju jetre, mesec i po pošto je životnu pozornicu napustila njegova supruga Biljana.
(Stil)