Sistem obrazovanja nije baš idealan po Noamu Čomskom, on je istakao gde su najveće greške
Noam Čomski ističe ozbiljne nedostatke u sistemu ocenjivanja u obrazovanju, naglašavajući da već od trećeg razreda dolazi do stvaranja podela među učenicima – na one koji se smatraju „glupima“ i „pametnima“.
Ocenjivanje, prema Čomskom, stvara veštačke standarde koji ne uzimaju u obzir stvarne sposobnosti nastavnika da podstaknu razvoj učenika i podstaknu njihovu kreativnost. Emocionalna, kreativna i individualna interesovanja ne mogu se svesti na rezultate testova, a fokusiranje na testiranje značajno utiče na sudbinu i pristup obrazovanju i za učenike i za nastavnike.
Čomski naglašava da ovakav pristup potpuno narušava suštinski obrazovni proces. Nastavnici se zbog pritiska ocenjivanja ne mogu iskazati u kreativnosti, niti prilagoditi nastavu različitim potrebama svojih učenika. S druge strane, učenici su primorani da zapostave svoja interesovanja zarad pripreme za sledeći test. Ovi testovi postaju ključni za budućnost kako učenika tako i nastavnika.
Čomski ukazuje na sistemsku štetnost ideologije i doktrina koje vladaju obrazovnim institucijama, ističući da birokrate nisu nužno loši ljudi, već rade unutar sistema koji promoviše ideje koje su izuzetno štetne.
Prema njegovim rečima, neophodno je preispitati koncept stalnog ocenjivanja ljudi. Ljudi ne bi trebali neprekidno biti rangirani prema veštačkim standardima. Sama ideja vrednovanja je veštačka, jer ne odražava sposobnost nastavnika da razviju potencijale dece ili podrže njihova kreativna interesovanja, koja se ne mogu izmeriti testovima.
Stavljanje dece u rangove, prema Čomskom, besmisleno je i štetno. Ova praksa pretvara decu u osobe koje se isključivo fokusiraju na bolje rangiranje umesto da se posvete stvarima koje su zaista važne i vredne.
Čomski takođe ističe štetnost ovakvog sistema, posebno u osnovnom školovanju, gde se već u ranim fazama stvara podela među učenicima na one smatrane „pametnima“ i „glupima“.
Ovo ozbiljno utiče na decu, stvarajući ozbiljne posledice, koje nemaju nikakve veze sa pravim obrazovanjem.
Obrazovanje, po njegovom mišljenju, treba biti usmereno na razvijanje potencijala i kreativnosti svakog pojedinca.
Možda nećete biti izuzetno uspešni u školi, ali možda ćete biti talentovani umetnik. Čomski naglašava da nema ničeg lošeg u tome – to je samo drugačiji način života, gde se vrednuje ispunjen život i razvoj sopstvenih talenata, kako bi se obogatio ne samo pojedinac već i okolina.
Konačno, Čomski upozorava da ideja rangiranja dece ima duboke negativne posledice. Ovaj pristup se uklapa u sistem koji teži stvaranju „ekonomskog čoveka“ – osobe koja se orijentiše isključivo ka akumulaciji materijalnih dobara, izgubivši iz vida druge vrednosti i aspekte ljudskog postojanja.
Čomski naglašava da takve ideje imaju ozbiljne posledice i oblikuju ljude na način koji nije u skladu sa željenim razvojem ljudskih vrednosti i kvaliteta.
(Izvor: Stil)