Jedna samohrana majka podelila je na društvenim mrežama incident koji se desio u njenoj kući. Njen sin je došao kući, ljut i iznerviran, ušao u kupatilo i jako zalupio vrata, tako da se ogledalo koje je bilo okačeno na vratima razbilo u param parčad.
Staklo je bilo rasuto po čitavom hodniku. Majka je ostala nema u dnevnoj sobi. Suze su joj navirale na oči, nije mogla da veruje. Sabrala se, izvela kuče napolje da se ne poseče, mačku zatvorila u podrum iz istih razloga, a ona se našla u dvorištu sama i usamljena.
Borila se sa svojim mislima i osećanjima. Odlučila je da se vrati u stan, da se ipak nađe svom detetu koje se možda prvi put susrelo sa ljutnjom, besom. Čula je njegove suze iz kupatila. Nije tako hteo, želeo. Možda je i on uplašen. Nije želela da razmišlja i misli.
Otišla je da zajedno saniraju štete, da pokupe staklo, da ćute ili pričaju. Da pročitaju jedno drugom reči sa lica. Uspela je, naterala se da uradi pravu stvar. Da bude uz ipak krhku dušu njenog deteta.
Njegov glas koji je odjednom jako tih: „Mama, nikada to neću opet uraditi. Jako mi je žao.“ Puno suza i jecanja. Nesigurnost na njegovom dragom licu.
(Izvor: Beograd.in)