Veza Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona bila je jedna od najskandaloznijih veza dvadesetog veka. Sada se njihova priča može ispričati zahvaljujući denvnicima i pismima ovog para. Nisu mogli ni zajedno ali ni jedno bez drugog, povezivala ih je strastvena i burna ljubav.
Nakon rastanka dok je boravio u kući svog advokata pisao joj je pisma: „Volim te, ljupka ženo, ako te neko povredi, samo mi pošalji jednu magičnu reč „Elizabeta“, i ja ću biti tamo brže od zvuka“.
„Moraš da znaš, naravno, koliko te volim, ali svestan sam i da se loše ophodim prema tebi. Daleka si kao planeta Venera, volim te i uvek ću te voleti. Vrati mi se čim budeš mogla“.
Odbijao je da prihvati činjenicu da ga je napustila, krio se od novinara i paparaca,opijao i uporno poricao istinu. Trebalo je da ode na odvikavanje od alkohola ali je i to odlagao. Zatvorio se u sobu i vidao svoje rane.
Zatim je Elizabeti napisao i drugo pismo: „Pa, pre svega, moraš shvatiti da te obožavam. Drugo, na račun izgleda da se ne ponavljam, volim te. Treće, ne mogu da živim bez tebe. Treće, mislim četvrto, imaš ogromnu odgovornost, jer ako me napustiš, moraću da se ubijem. Nema života bez tebe, bojim se.“
Njegovo kajanje i čežnja za njom su ga proganjali. Nastavio je da joj piše: „Hotel Danieli, Venecija. Zauvek sam kažnjen od bogova jer sam dobio vatru i pokušao da je ugasim. Ta vatra si naravno ti, najbolja glumica na svetu što te u kombinaciji sa izuzetnom lepotom čini jedinstvenom“.
Smatrao je da je ta ratobornost među njima neobjašnjiva ali da je ljubav nešto što će ih zauvek povezivati.
Elizabet nije odgovarala na njegova pisma ali ih je kako će se ispostaviti čuvala u tajnosti četiri decenije. „Ričard je imao toliko strasti za životom kroz reči“, izjavila je jednom prilikom.
Prvi put kada je otišla na odvikavanje od droga i alkohola shvatila je koliko ju je zapravo koštalo potiskivanje emocija. Nakon što su se zvanično razdvojili bilo je nekoliko pomirenja i rastanaka. Zadnji rastanci su najčešće bili uzrokovani Ričardovim nekontrolisanim opijanjem i aferama.
Više nije mogla da izdrži medijski pritisak i odlučila je da se razvede. Na ročištu je izjavila da joj je život sa njim postao nepodnošljiv.
Nastavili su svoje živote sa novim partnerima ali su ubrzo shvatili da se zaista samo oni međusobno tako dobro razumeju i da niko drugi ne može da se meri sa tim iskustvima i sećanjima.
U leto 1975. ponovo su se sastali u Švajcarskoj, da bi navodno razgovarali o svojim finansijskim rešenjima ali kada je Ričard ugledao Elizabet suze su same pošle, pali su jedno drugom u zagrljaj. Emocije među njima nisu nestale i objavili su da su ponovo zaljubljeni.
Ubrzo nakon toga, Ričard ju je ponovo zaprosio. Počeli su brak ispočetka i ponovo su se venčali 1975. godine u Bocvani. Nakon ceremonije otišli su na medeni mesec. Nije bilo kraja sreći i euforiji među njima. Obećali su jedno drugom da više neće biti ni brakova ni razvoda.
Međutim već nakon nekoliko idiličnih bračnih nedelja sve je opet krenulo nizbrdo. On je ponovo počeo da pije i nikako nije uspevao da ostane trezan. Vrlo brzo su se vratli svom dobro poznatom obrascu svađa i pomirenja.
Kada je Elizabet jednom prilikom završila u bolnici on nije hteo da bude uz nju, ne samo da je smatrao da mu taj pritisak njene navodne posesivnosti postaje nepodnošljiv, nego je odlučio da ode na izlet kako bi ostao priseban. Tamo je upoznao bivšu manekenku i usledila je nova afera.
Počeli su da spavaju u odvojenim sobama i sve je ponovo slutilo na kraj. Ričard se zaljubio u manekenku Suzi i što je više vremena provodio sa njom to je više verovao kako je ona prava žena za njega koja se pojavila u pravo vreme.
Elizabet je bila besna i ponižena izdajom i odlaskom svog muža. Takođe je planirala da proda prelepi ružičasti dijamantski prsten od 25 karata, vredan milion dolara, koji joj je Ričard poklonio u znak sećanja na njihov novi brak a prihod da iskoristi u dobrotvorne svrhe.
Kada je od Ričarda dobila vest da želi da je vidi, odjednom je postala puna nade. ‘Molim vas dođite. Trebaš mi“, rekao joj je. ‘Kada?’ upitala. ‘Sada’, odgovorio je. Možda bi po treći put zakrpili stvari.
Sreli su se na aerodromu Kende ali je ona odmah videla da nešto nije u redu, delovao joj je distancirno i nesigurno. Bila je upravu jer je zatražio razvod. „Zašto si me dođavola naterao da dođem čak ovamo da mi to kažeš?“ Elizabeta je bila van sebe. Manje od šest meseci nakon njihovog venčanja, njihov drugi brak je završen.
Elizabet i Ričard su se razveli drugi i poslednji put u julu 1976. Ričard se oženio sa Suzi tri nedelje kasnije. Tokom njihovog šestogodišnjeg braka, uspeo je da ostane uglavnom priseban. U međuvremenu, Elizabet se udala za bogatog republikanca iz Virdžinije Džona Vornera, koji je uz njenu pomoć izabran u američki Senat. Razveli su se posle četiri godine.
Krajem 1981. godine, počele su da kruže glasine da je ovaj par ponovo na pragu pomirenja. U februaru 1982, Elizabet je proslavila svoj 50. rođendan gala proslavom u noćnom klubu Legends a stigla je ruku pod ruku sa svojim bivšim mužem. Cele noći su zajedno plesali. Nakon toga su nastavili da se čuju i zajedno posećuju različite događaje. Čak je u nekoliko navrata i prenoćio kod nje.
Taman kad je sve ukazivalo na to da će se i zvanično pomiriti i nastaviti dalje, Ričard je ponovo napustio Elizabez zbog svoje asistentkinje Seli. Njih dvoje su se venčali u julu 1983.
Međutim, bez obzira na sve okolnosti, negovi prijatelji tvrde da je on zauvek ostao opsednut Elizabet, čak i tokom braka sa Seli. Jednom prilikom je svom bliskom prijatelju i priznao: „Ona me još uvek fascinira, znaš.“
Jednog jutra Ričard je imao strašnu glavobolju, kako nije prolazila uzeo je malo aspirina i otišao na spavanje. Narednog dana ga je Sali zatekla kako teško diše i hitno ga je prevezla u bolnicu. Lekari su uradili sve da ga spasu ali je preminuo na operacionom stolu u svojoj 58. godini zbog masivnog krvarenja u mozgu.
Elizabet nije prisustvovala Ričardovoj sahrani, Seli je odbila da je pozove, iz straha da će njeno prisustvo pretvoriti događaj u medijski cirkus. Nekoliko dana nakon njegove smrti, u Elizabetin dom u stiglo je pismo.
Ričard ga je napisao u svojoj radnoj sobi, okružen svojim voljenim knjigama. Imao je poštanski žig 2. avgusta. Elizabeta ga je otvorila drhtavom rukom i zaplakala dok je čitala njegov poznati rukopis.
Barton je u pismu rekao da je bio najsrećniji kada je bio sa njom i da želi da se „vrati kući“. Napisao je i da jedino njih dvoje znaju koliko je jaka emocija među njima i da li možda postoji još jedna šansa za njih.
To je bilo njegovo poslednje ljubavno pismo upućeno njoj i od tada ga je držala pored kreveta.
(Stil)