Za pravoslavne vernike, ćutanje je put samospoznaje i duhovnog rasta, jer kroz tišinu dolazi do unutrašnje transformacije i spasenja.
U pravoslavlju, tišina nije samo odsustvo zvuka, već prostor za duhovno sabranje i povezivanje s Bogom.
U monaštvu, monasi često praktikuju molitvu u tišini, verujući da ona omogućava dublji kontakt sa Bogom. Isusova molitva, na primer, izgovara se u tišini i omogućava duši da se usmeri prema božanskom.
Tišina je prisutna i u pravoslavnoj liturgiji, gde momenti tišine omogućavaju ličnu molitvu i introspekciju.
U svakodnevnom životu, vernici nastoje da pronađu prostor za tišinu kao način da se oslobode od spoljnog haosa i postignu unutrašnji mir.
Za pravoslavne vernike, ćutanje je put samospoznaje i duhovnog rasta, jer kroz tišinu dolazi do unutrašnje transformacije i spasenja.
Sveti Grigorije Sinait upravo je u jednoj svojoj mudrosti koju nam je ostavio, govorio je o moći tišine.
„Ništa ne čini srce tako skrušenim i dušu smirenom kao razborita samoća i potpuno ćutanje“.
(Religija)