Lizi Ens je odrasla u amiškoj zajednici okružena sa 18-oro braće i sestara, ali je pobegla od strogog načina života.
Žena koja je odrasla u amiškoj zajednici sa 18-oro braće i sestara otkrila je kako se nije šišala niti tuširala 19 godina. Lizi Ens (38) odrasla je u strogoj amiškoj zajednici okružena svojom braćom i sestrama, ali je uvek osećala da ne pripada tamo.
Nije imala struje ni vode, morala je sama da šije odeću i nije smela da šiša kosu. Lizi je otišla s 19 godina kada je njen tadašnji dečko, iz druge amiške zajednice, pobegao i pomogao joj da uradi isto isto, prenosi Mirror.
Otišla je sa samo 20 dolara i zaposlila se kao peračica posuđa kako bi mogla da se integriše u moderno društvo. Njen život je sada potpuno drugačiji i smatra da je njen način života tokom odrastanja bio lud.
Lizi, praktičarka funkcionalne ishrane, iz Feniksa, rekla je: „Nismo imali struje ni vode. Nismo imali tuševe. Nikada se nisam ošišala pre nego što sam otišla – to je bilo nadrealno.
Odmalena sam znala da neću biti tamo ceo život. Znala sam da ne pripadam.“
Lizi je jedna od tri para blizanaca u svojoj porodici od 19-oro dece – najstariji sada ima 47, a najmlađi 25 godina. Rekla je: „Imali smo rivalitet između braće i sestara, ali uopšteno bili smo bliski.
Svako jutro za doručak smo kuvali za 20 ljudi. Kuvaš za vojsku tri puta dnevno.“ Od svoje pete godine Lizi bi obavljala kućne poslove, čistila i muzla krave.
Rekla je: „Od malih nogu nas uče kako marljivo raditi. Sami smo uzgajali svoje voće i povrće i imali životinje za meso.“
Lizi je rekla da je njena zajednica bila vrlo stroga i kontrolisala je šta nosi. Dodala je: „Morale smo same da sašijemo svoje haljine i morale su nam se spuštati do gležnjeva.
Naša kosa morala je biti pokrivena i nije se moglo šišati.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Nisu imali kupatila i umesto toga morali su da idu u pomoćne zgrade kako bi koristili toalet i novine ili časopise umesto toaletnog papira. Lizi je rekla: „Nismo imali unutrašnji vodovod pa nismo imali ni tuševe. Istuširala sam se tek nakon što sam otišla
.“ Kao tinejdžerka Lizi je počela da preispituje pravila svoje zajednice. Rekla je: „Od svojih mladih tinejdžerskih godina obraćala sam pažnju na stvari koje se događaju u spoljnom svetu.
Puno sam ispitivala. Muškarci su smislili pravila, a žene morale da ih se pridržavaju. Nisam mogla da se pomirim s tom hijerarhijom.“
Lizi je izlazila s dečkom iz druge amiške zajednice kad je od njega primila pismo u kojem je pisalo da je pobegao. Rekao joj je da je može pokupiti te noći uz autoput ako i ona želi da ode.
Otišla je u krevet i ostavila poruku pre nego što se popela na krov i skočila u svoju slobodu. „Sedela sam na krovu razmišljajući kako ću skočiti“, prisetila se, „Skakala sam ka svojoj slobodi i sudbini.
Doskočila sam i pobegla.“
(NajŽena)