Postoji jedna mudra priča o starom učitelju kom se obratila žena sa svojim malim detetom i rekla mu da je umorna od svog sina.
„Već sam umorna od ovog dečaka, jede previše slatkiša i bojim se da će se razboleti, da će mu propasti zubi. Uz to, stalno ga nešto boli – želudac, ovo i ono, a jede samo slatko i ništa drugo. Učinite nešto. Znam da će poslušati ono što vi kažete“, rekla je ona. Učitelj je pogledao dečaka i rekao ženi: „Dođite za nedelju dana“.
Žena se iznenadila, jer kad god bi došla da ga pita nešto teško o životu, smrti, Bogu, nebu i paklu, on bi bio spreman odmah odgovoriti. Sada se radilo o tako bezazlenoj sitnici, samo je trebalo da naredi dečaku, a za to mu je potrebno sedam dana. Kad je došla posle sedam dana, učitelj je rekao da se vrati za dve sedmice.
Na to se čak i dečak iznenadio. Kada su se vratili posle dve nedelje, učitelj je pogledao dečaka i rekao: „Možeš to postići“. „Zašto su vam bile potrebne 3 sedmice samo da biste mi to rekli?“, pitao je dečak.
„Zato jer i ja volim slatkiše. Morao sam pokušati i videti mogu li ili ne mogu bez njih, jer kako bih ti inače mogao objasniti? To bi bila laž, a teško je, znam“, rekao je učitelj. „Mogli ste mu samo narediti, nije trebalo da dokazujete“, rekla je majka dečaka.
„Ne mogu govoriti o nečemu što nisam sam iskusio. Nikada nisam izgovorio nešto što nisam iskusio, jer kada to učiniš, izgovoreno izgubi nešto, u tome uopšte nema istine. Kada čovek govori iz sopstvenog iskustva to prodire duboko. Ja sam to znao.
Pogledao sam te u oči i osetio da bi ti to mogao učiniti. Ja sam star čovek – ja sam slab – meni su trebale tri sedmice. Ti si mlad, možeš to postići za jedan dan. Takav je moj način. Nikada ne tvrdite nešto što niste sami iskusili, jer bez ličnog iskustva nema istine“, rekao je učitelj.
(Izvor: Kurir)