Vesna Nešić (49) svakoga dana seda za volan, ali ne volan automobila, već šlepera. Ova dama strastveni je kamiondžija, opisala je neke od najupečatljivijih momenata sa puteva. Pored mnoštva lepih stvari koje je doživela i videla, bilo je i onih ružnijih kojih se nerado seća. Kako je objasnila, još 2001. godine zaljubila se u kamione, a sve je počelo 18 godina kasnije kada je jednog prijatelja pitala da li može da provoza krug.
– Kad sam 2001. godine bila u Nemačkoj, ja sam se zaljubila u kamione. A onda sam 2019. bila u Sloveniji da sudim skokove u vodu i tamo sam se srela sa jednim drugarom koji vozi šleper i rekla „Eh, kad bi ti sad meni dao malo ovo da provozam“. Dao mi je da vozim, to je bio utorak, a već u subotu sam otišla i upisala auto-školu – počinje Vesna svoju priču.
Sa osmehom kaže da joj posao ne pada teško, ali da mora da postoji ljubav prema vožnji da bi se neko bavio ovim poslom, pogotovo ako je žena.
– Kad se nešto voli, ništa nije problem. Pogotovo za ženu, taj posao mora da se voli da bi se radio. Druga stvar, nigde ne mogu da zaradim koliko mogu na tom poslu. Bilo je mnogo komentara da ja izmišljam da je to ljubav, ali stvarno je tako, ja volim da vozim, odlično se osećam u kamionu. To što ima dosta stvari čekanja na granici, utovara, stajanja na vrućini, ali ja čim sednem za volan sve to zaboravim i idem dalje – pojašnjava nam ova dama iz Beograda.
Vesnu je većina kolega prihvatila kao ženskog vozača kamiona. Ipak, to ne znači da nikada nije imala neprijatna iskustva. Prisetila se onog koje se baš nedavno desilo, kada joj je jedan od kolega rekao da nijedna supruga ne bi svog muža pustila u kabinu sa njom.
– Ima neprijatnih situacija, ali u 90 odsto slučajeva kolege me prihvate. Mada ima onih koji me pitaju šta ću ja ovde. Skoro sam baš imala neku situaciju, uveli su u mojoj firmi dvojnu posadu i jedan moj kolega koji inače ima loše mišljenje o meni me je napao da sam ja problem za firmu. Rekao mi je da nijedna pametna žena svog muža ne bi pustila sa mnom u 4 kvadrata. Ja sam svakako već radila dvojne posade i nikada nije postojao problem. Onda sam ga ja malo ženski i bezobrazno upitala „šta misliš šta tvoja pametna žena koja te ne bi pustila sa mnom u 4 kvadrata radi kad ti odeš 10 dana na turu“. Čini mi se da je njemu bilo neprijatnije nego meni. Neki od kolega mi kažu da je jedini problem što sam žensko i svi očekuju da ja na parkinzima idem od kamiona do kamiona. Ja stvarno ne dajem povod ni za kakve priče ni svojim oblačenjem ni ponašanjem – pojasnila je Vesna koja dodaje da je takvi komentari ne stresiraju i da se ne obazire na njih previše.
Ipak, žena u kamionu često dobija i povlastice. Gužva i dugačke kolone za nju nisu problem, jer se uvek nađe neko ko će je džentlmenski pustiti da prođe prva. Pored toga, Vesni su priređivali i iznenađenja koja će pamtiti kao najlepše iskustvo.
„I muškarci su loši vozači“
Vesna razbija mitove o ženama kao lošim vozačima, kaže da ima i muškaraca koji se ne snalaze za volanom. Priznaje da su ponekad žene sporije, ali smatra da su samim tim i opreznije.
– I muškarci su loši vozači. Ja kad vozim kola i gledam ko kako vozi, pola dozvola bih oduzela. Valjda je previše vozila na putu. Žene jesu malo sporije, a muškarci su žustriji. Žene stanu da bi skrenule u raskrsnici, ali zato nemaju udese sa smrtnim ishodima. Bilo je pogibija, ali sećam se tih statistika da žene nemaju udese sa smrtnim ishodom – zaključuje ona
– Pre nekoliko meseci je bila hitna tura za Nemačku, jer naravno ja preteknem kolonu, pa iskoristim šarm da me puste. Tu sam napravila haos na granici. Jedan nije hteo da me pusti, drugi me je pustio, pa je ovaj zagradio. Ljudi su izašli iz vozila. Jedan kolega me je upitao „Lepojko, šta ti radiš ovde?“, a ja kažem hitna tura poslali su mene. Odmah su se organizovali da se svi pomere da ja prođem. Bilo je situacija i u Srbiji za utovar i istovar. Recimo dešavalo se da zovem firmu, predstavim im se i kažem da sam Vesna, vozač šlepera, a sa druge strane nastane muk. Takođe, pripređivali su mi odbor za doček. Jednom sam zvala gradilište da kažem da ću da kasnim i pitala sam ih da li će me čekati ili da dođem ujutru. Ja sam kasnila čitava dva sata, ali su me oni čekali bez obzira na to – priča nam ova nasmejana žena.
Iako je zarada dobra, a ljubav prema poslu velika, Vesna često nema vremena za proslave i praznike. Kamion mora da se vozi i na Božić i Uskrs, a dispečeri ponekad nemaju razumevanja za njene privatne obaveze.
– U prethodnoj firmi sam imala slobodne vikende, ali sad ih nemam. Rade se i praznici. Tražila sam slobodan dan za punoletstvo bratovog sina, a dispečer mi je napisao da sutra uveče kad završim krenem na put, a ja tek uveče idem na proslavu. Uvek ima natezanja – priča nam ona.
Ova Beograđanka već je ostvarila svoj san, ali i dokazala drugima da može da postigne sve što zacrta. Sada ima novu želju, a to je da postane instruktorka.
– Pre neki dan sam položila i D kategoriju, možda ću malo voziti i autobus, to će biti još zanimljivije. Upisala sam školu za instruktora. Tri i po godine sam u kamionu i ostvarila svoj san. Dokazala sam drugima da mogu, a sebi dala rok da u 50-im godinama završim sa vožnjom kamiona, ali da postanem instruktor – kaže ona odlučno za Telegraf.rs.
(Izvor: Kurir/Telegraf)