Istraživače je iznenadilo…
Znamo da se telo menja tokom vremena, ali nova istraživanja sugerišu da bi te promene mogle biti dramatičnije nego što se dosad mislilo.
Nova studija Stanford Medicine otkriva da brojnost mnogih telesnih molekula i mikroorganizama naglo raste ili opada u dva određena perioda – u uzrastu od 44 i 60 godina.
Istraživači su do ovog zaključka došli nakon procene hiljada molekula — uključujući RNK, proteine i metabolite — i njihovih mikrobioma, skupa bakterija, virusa i gljivica koje žive na nama i u nama, kod ljudi uzrasta od 25 do 75 godina.
Otkrili su da je 81 odsto proučavanih molekula pokazivalo nelinearne fluktuacije, što znači da su bile podložne većim promenama u određenim periodima nego ostale. Nalazi su objavljeni u sredu u časopisu Nature Aging.
„Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena; postoje neke zaista dramatične promene. Ispostavilo se da su srednje četrdesete godine period velikih promena, kao i rane šezdesete.
I to je tačno bez obzira na to koju klasu molekula posmatrate“, rekao je Majkl Snajder, šef genetike i glavni autor studije.
Istraživači veruju da se te dramatične promene odražavaju u značajnim transformacijama unutar tela
Bili su inspirisani proučavanjem efekata molekularnih i mikrobnih promena nakon što su primetili da rizik od razvoja stanja povezanih sa starenjem, poput Alchajmerove bolesti i kardiovaskularnih bolesti, naglo raste, a ne postepeno tokom vremena.
Za osobe u četrdesetim godinama, molekularne promene primećene su u broju molekula povezanih sa alkoholom, kofeinom, metabolizmom lipida, kardiovaskularnim bolestima, kao i sa kožom i mišićima.
Za one u šezdesetim godinama, promene su bile povezane sa metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, imunološkom regulacijom, funkcijom bubrega, kardiovaskularnim bolestima, te takođe sa kožom i mišićima.
Među 108 učesnika studije, istraživači su identifikovali četiri „tipa starenja“, što ukazuje na to da bubrezi, jetra, metabolizam i imuni sistem stare različitom brzinom kod različitih ljudi.
Kada su istraživači tražili grupe molekula sa najvećim promenama u količini, otkrili su da su se te promene najviše dešavale u dva vremenska intervala: u srednjim četrdesetim i ranim šezdesetim godinama života.
Istraživače je iznenadilo to otkriće jer su isprva pretpostavili da menopauza ili perimenopauza usmeravaju te promene kod žena u četrdesetim.
Međutim, kada su tu grupu podelili po polu, otkrili su da promene podjednako utiču i na muškarce.
„To sugeriše da, iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama primećenim kod žena u srednjim četrdesetim, verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na te promene kod oba pola. Identifikovanje i proučavanje tih faktora trebalo bi da bude prioritet budućih istraživanja“, objasnio je Šjaotao Šen, bivši postdoktorski istraživač na Stanford Medicine i prvi autor studije.
Kao što Šen sugeriše, potrebno je više istraživanja kako bi se otkrili uzroci ovih iznenadnih promena, bilo da su rezultat ponašajnih ili bioloških faktora.
Bez obzira na uzrok, istraživači preporučuju da obratite posebnu pažnju na svoje zdravlje u četrdesetim i šezdesetim godinama — možda povećate fizičku aktivnost i smanjite unos alkohola — kako biste se bolje prilagodili tim biomolekularnim promenama.
Kao što Snajder ističe: „Verujem da bi trebalo da pokušamo da prilagodimo svoj životni stil dok smo još zdravi.“
(NajŽena)