Da bi pronašao svoju životnu saputnicu, Časlav je šest puta putovao u Albaniju. Na kraju je upoznao Leonoru i od tada njihov život čini niz trenutaka koji su i srećni i teški…
Za Časlava i Leonoru Todić iz Skulanova, mešoviti brak nije samo priča, već stvarnost koja traje već više od deset godina. Iako je ljubavna priča ove dvoje ljudi daleko od svih romantičnih stereotipa, ona ipak predstavlja inspirativan primer kako se ljubav može održati uprkos svim izazovima.
Mešoviti brakovi su česta pojava na Kosovu, a ovaj je samo jedan od mnogih. Časlav i Leonora dele život već godinama, izgrađujući zajednički put uprkos brojnim preprekama. Iako su se susretali sa skepticizmom okoline, uspeli su da izgrade stabilnu porodicu, krunisanu ćerkom i sinom.
Da bi pronašao svoju životnu saputnicu, Časlav je šest puta putovao u Albaniju. Na kraju je upoznao Leonoru i od tada njihov život čini niz trenutaka koji su i srećni i teški, ali su svi zajedno gradili njihovu ljubavnu priču.
Leonora ističe da joj najveći problem predstavlja to što već više od deset godina čeka na dokumenta koja bi joj omogućila da aplicira za posao. Bez lične karte, ne može da radi ni pri kosovskim, niti pri srpskim institucijama. Iako je otvorila krojačku radnju kako bi finansijski pomogla porodici, posao nije bio dovoljno stabilan da bi zadovoljila njihove potrebe.
„Kada sam se udala nisam znala srpski jezik. Prva tri meseca bilo mi je teško, nisam znala šta me ljudi pitaju, ali nakon šest meseci već sam naučila, ne savršeno, ali sam dosta razumela. Za deset godina koliko sam ovde, sa komšijama nisam imala svađu, ili da mi neko prebaci što sam Albanka. Sa muževljevom platom jedva izlazimo na kraj, 250 evra je malo. Nemam ličnu kartu, pa ne mogu da radim, ni pri kosovskim, niti pri srpskim institucijama. Do skoro nisam imala ni zdravstvenu knjižicu, svaki pregled kod lekara morala sam da plaćam, tako je bilo i prilikom porođaja“, rekla je Leonora.
Leonora ističe da nije lako biti srpska snajka, ali da se na sve privikla.
„Privikla sam se na običaje, slavim slavu, sve sam prihvatila, mesim pogaču, slavski kolač, takođe za Božić idem u crkvu, promenila sam i veru, to je jedan Bog, nema ih sto, iako sam bila muslimanka“, rekla je ona.
Njena odluka da promeni veru, je jedino što je Časlava iznenadilo.
„Kada sam se ženio nisam rekao da hoću muslimanku, katolkinju, ili Srpkinju, to mi nije bilo bitno. Nisam je prisiljavao da promeni veru, to je želela sama. Nisam mogao da verujem da će veru da promeni, za sve ostalo sam bio siguran da će da prihvati“, rekao je Časlav.
Ognjen i Lena, su dobra skromna deca.
„Želim sveske, olovke i bojice za školu. Imam stari kompjuter koji ne radi dobro, pa bih voleo novi lap-top na kome bih mogao da igram igrice i da učim“, kazao je devetogodišnji Ognjen.
Njegova sestra Lena, pored igračaka, želi i telefon.
„Ne volim lutke, više volim autiće, ali volela bih i telefon“, dodala je sedmogodišnja Lena.
Selo Skulanovo, nalazi se u blizini Lipljana. Nekada su u njemu bila 84 domaćinstva, a danas ih je svega 40, u kojima pretežno žive stariji ljudi.
(Alo)