Koliko često u životu žurimo da ispunimo ciljeve, mislimo da je sreća tek tamo negde
Otac Predrag Popović o ostvarenju cilja u životu – podsetnik da ne zaboravimo da uživamo u samom putovanju i ljudima koji sa nama putuju.
Važni KRSTOVDANSKI običaji za zdravlje i sreću – Sutra OBAVEZNO pojedite ovo VOĆE, a čudotvorna BILJKA se unosi u dom OSVEŠTANA da čuva od zlih sila i BOLESTI
Koliko često u životu žurimo da ispunimo ciljeve, trči o za svojim ambicijama razmišljajući koliko još možemo da postignemo, šta da ostvarimo. Mislimo da je sreća tek tamo negde, da je cela radost skrivena u ostvarenju tog cilja, a zaboravljamo da je sreća samo putovanje.
Baš na to nas podseća otac Predrag Popović u jednoj svojoj objavi koju je napisao uz fotografiju puža sa kućicom na leđima – pročitajte ove jednostavno rečene, a mudre redove:
“Polako… Stići ćeš. Naviknuti na cilj često zaboravimo da je cilj kruna puta. Putovanje je to što cilj čini završetkom putovanja. Cilj ne postoji bez putovanja. Kad smo već svi putnici, koji god da nam je cilj u životu (posao, ljubav), zašto onda da ne obratimo pažnju na putovanje i druge putnike?
Ne žurite se do cilja jer ćete ga promašiti. Nije cilj na kraju puta već usput, pa gde god bude kraj. Uživajte u putovanjima i upoznavanjima. Sa svakim novim danom bićete bogatiji za novo putovanje i poznanstvo. Kako je to divno, kad nam se putevi ukrste.
Nekad poneko reši u trenutku vremena da putuje zajedno. Bude nam lakše i lepše. Saputnici i sapatnici. Neki pak naprave grešku, pa se naviknu na putnike, ali pre ili kasnije naši putevi će se sigurno razdvojiti i onda će patiti.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zato uživajte sa tim ljudima sa kojima putujete kroz život. Ako se umorite putujući, ne brinite se, Bog će nas sve odmoriti. Dok gazite ovaj život pazite da ne gazite druge. Ako vam bude teško, a vi zastanite malo. Odmorite se. Polako. Pa kad vam bude najleše, a vi nastavite dalje. Tako mora. To su pravila puta.
Gledam često one koji samo trče pa ne umeju da zastanu, da predahnu. Takve mrtve usput prestižemo. Zato vam i pričam sve ovo, da vas slična kob ne strefi.
Proveseli se sa bližnjima, pojedi, popij, zapevaj, ispričaj neki vic. Nasmej se, zablagodari Bogu, pa nazad u borbu. Tako to rade vitezovi – u odmoru se priče pričaju i ožiljci broje.
Uzdahni duboko. Zažmuri malo. Prekrsti se često. Aj’ sad dalje… Neka ti ovaj puž sa kućom na leđima bude uzor. Sve svoje bogatstvo sa sobom, pa polako dok ti smrt ne kaže da si stigo…”
(Espreso/ Sensa)