Govor postaje nerazgovetan, ne možemo jasno da razmišljamo, oslabljena je pažnja i pamćenje, moguće su poteškoće se vidom i sluhom
Teoretski, telo može određeni period izdržati bez spavanja. Svetski rekord je 11 dana i 25 minuta. Ali to ne znači da je to korisno. Šta više, nedostatak sna je ozbiljan problem. Čak i ako neko uspe ostati budan danima, to nije sjajno za njegovo mentalno, ali ni fizičko zdravlje.
U želji da obori svetski rekord, Toni Vrajt iz Ujedinjenog Kraljevstva pokušao je da što duže bude bez sna. Izdržao je 11 dana i u intervjuu otkrio kako je nespavanje uticalo na njega. Bio je budan 266 sati, iako je znao da nedostatak sna može da uzrokuje razne zdravstvene probleme.
Ipak, Toni tvrdi da je uspeo da „proširi vidike“, jer se nakon opasnog eksperimenta „osećao prosvetljenim“. „U suštini, izgladnjujete racionalni um, egoistični um sna, a baterija mu je pri kraju. I naravno, nije baš dobro, osećaš se umorno.
Ipak, ako prođete dalje od toga, njegova sposobnost da ostane odgovoran takođe počinje da se kvari. I to je mesto gde možete da počnete da dobijate pristup drugoj strani mozga“, rekao je Toni i dodao:
„Nema ništa novo u tome da se ostanete budni da bi se došlo u drugo stanje. Često se čini da je to neka primitivna glupost, ali to je još uvek živa tradicija. Razgovarao sam sa mnogo ljudi o tome. Većina ljudi ima sećanja nakon zabave ili napornog rada.
Naravno da se umore, ali u tome vide nešto drugo. Neka vrsta mekoće, opuštenijeg stanja, često emocionalnijeg, jer postoji veći pristup toj emocionalnoj strani mozga“, rekao je Toni i dodao kako je bio ekstremno umoran, ali samo na trenutke se osećao odmornim.
Inače, Robert Mekdonald bio je poslednja osoba koja je držala svetski rekord u neispavnosti, još davne 1986. godine.
Njegov rekord je iznosio 453 sata i 40 minuta, što ukupno iznosi 18 dana, 21 sat i 40 minuta.Ginisova knjiga rekorda više ne vodi evidenciju o ovom eksperimentu zbog zdravstvenih rizika koji su povezani sa nedostatkom sna.
Samo 24 sata bez spavanja ima isti uticaj na organizam kao i prisustvo 0,1 odsto alkohola u krvi. Govor postaje nerazgovetan, ne možemo jasno da razmišljamo, oslabljena je pažnja i pamćenje, moguće su poteškoće se vidom i sluhom.
(Alo)