Nakon pripreme za porođaj, moje i njihove, nakon toplog čaja i osećaja zadovoljstva zbog svega što me okruživalo u sobi, krenule su i prve jače kontrakcije.
„Moje drugo dete, ćerku Unu rodila sam u Italiji. Rođena je 22. decembra 2014. na termin baš kao i moje prvo dete, sin Luka. Porođaj je počeo ujutro rano, pucanjem vodenjaka. Po prijemu u porodilište u Negraru, gde živim, sa sestrom koja me je primila krenula sam ka porođajnim sobama. Sestra me je zatim upitala koju boju sobe želim – na raspolaganju su bile u žutoj i roze boji, što je mene i muža baš iznenadilo. Odabrala sam žutu.
Nakon pripreme za porođaj, moje i njihove, nakon toplog čaja i osećaja zadovoljstva zbog svega što me okruživalo u sobi, krenule su i prve jače kontrakcije. Još sam stojala pored kreveta, muž je naravno bio sa mnom i masirao me pri dnu leđa, kako mu je babica pokazala. To mi je veoma značilo.
Kada je došao momenat za napinjanje, sela sam na porođajni sto. Obe babice su mi pružale reči utehe i davale instrukcije da mi olakšaju sam tok porođaja i da sve prođe u najboljem redu. Moja princeza rodila se vrlo brzo, svega 10 minuta sam bila na stolu. Nakon porođaja i presecanja pupčane vrpce, odmah su mi je stavili na grudi i to je bio naš prvi kontakt.
U sobi se nalazio i sto koji se već grejao za prvo merenje i oblačenje mog deteta. Odeća se takođe grejala. Sestra ju je uzela nakon sat vremena, ja sam tada već ustala da nadgledam prvo sređivanje moje ćerke.
Nakon toga, tata je preuzeo Unu, a ja sam ušla u kupatilo (koje se nalazilo u sklopu sobe), zajedno s jednom od babica, da se istuširam i presvučem. Kupatilo je bilo besprekorno čisto! Nakon što smo obe bile spremne da napustimo porođajnu sobu, krenule smo ka trokokrevetnim sobama gde su bile smeštene mame sa bebama.
Svaka soba je imala zasebno kupatilo koje se čistilo svako jutro. Bila sam sama u sobi što mi je svakako značilo, a muž je imao pravo ulaska kad kog je hteo.
Ostali su imali tri termina za posete tokom dana. U kupatilu su se nalazili ulošci za mame, a na stolici za presvlačenje su bile i jednokratne pelene. Posteljina se menjala po potrebi i do nekoliko puta dnevno, ukoliko je to bilo potrebno.
Takođe, imala sam mogućnost da izaberem svaki dan s menija šta želim za sva tri obroka, plus užina, naravno. Eto, to je moje iskustvo porođaja u Italiji, koje je nemerljivo po svim tačkama koje sam navela, s obzirom na ono iz Hrvatske (Zadar), gde sam rodila prvo dete.“ Mama Hristina Milić.
(Izvor: B92)