Srbija je zemlja brojnih običaja, a najviše njih vezuje se za svadbe. Mnogi običaje se razlikuju od grada do grada, a o pojedinim se često vode debate po društvenim mrežama.
Tako je jedna srpska svadba izazvala veliku raspravu kada je jedna žena ispričala šta ju je dočekalo na ulazu u restoran.
Venčanje je kažu jedan od najradosnijih dana u životu svakog čoveka, te stoga ne čudi da mladenci žele da sve bude savršeno.
Ipak, često se deci da gosti ne budu zadovoljni hranom, izborom muzike, a s druge strane ima i mladenaca koji ne budu zadovoljni poklonima.
Upravo zbog jednog „neobičnog običaja“ se i dan danas priča o svadbi koja je pre par godina bila na jugu Srbije. Sa nje su svatovi otišli besni pre nego što su uopšte i ušli u restoran.
– Od mladine familije smo pozivnicu dobili dve nedelje pre svadbe. Nismo znali ni da li će nas zvati jer su dosta kasnili sa tim.
Gde god da sam išla na veselje par dana pre svedbe morali bismo da potvrdimo dolazak mladencima i naglasimo koliko osoba dolazi. Ovde toga nije bilo što mi je baš bilo čudno, ali nisam mnogo obratila pažnju na to.
Bilo mi je bitno da vidim satnicu na pozivnici i u koliko je crkveno venčanje – započela je svoju priču žena, koja je želela da ostane anonimna.
Kako je objasnila takvu neprijatnost u životu svom nije doživela. Prema njenim rečima na dan venčanja je ujutru sa ćerkom išla do crkve, a popodne od 15 sati je bio skup svatova ispred restorana.
– Svadba je bila velika, bilo je preko 400 zvanica. Oko 15 do tri je već bio red ispred ulaza u restoran. Tu na vratima je stajao i šef sale koji je sve goste zaustavljao i nešto tražio od njih.
Meni je bilo čudno jer su ljudi ispred mene u rukama držali pozivnicu koju smo dobili od mladenaca.
Kako sam se približavala ulazu čula sam da ljudi komentarišu: „Kakva glupost!“. Nisam znala o čemu se radi, ali videla sam da neki nisu ušli u salu nego se okrenuli i vratili se ka izlazu.
Kako dalje objašnjava osetila je nelagodnost jer joj nije bilo jasno o čemu se radi, a ubrzo je shvatila i ostala šokirana onim što je čula.
– Ispred mene i ćerke ulazi jedna porodica i daje pozivnicu šefu sale, a on ih po imenu i prezimenu traži na nekom spisku.
Ja u šoku… Pitam se šta će im pozivnica, kakav spisak. Naravno nisam ponela pozivnicu, a i prvi put tada sam čula da gosti donose pozivnicu i pokazuju šefu sale kao lični dokument.
Ja i ćerka smo došle na red i rekle smo da nemamo pozivnicu i da nismo znale da treba da ponesemo na šta nam je šef sale odgovorio: „Da ste zaista dobili i pročitali pozivnicu videli biste da piše da je potrebno doneti istu“.
– Zaledila sam se, iznervirala, pobesnela. U tom trenutku mladina majka je izlazila iz sale i videla da stojimo u redu. Na korak sam bila da se okrenem kući i odem zbog bezobrazluka.
Ona je sve to videla i rekla šefu sale da nas pusti da smo komšije i da ona potvrđuje za nas da smo sa mladine strane.
Tako smo i ušli, ali ta scena mi je zagorčala slavlje. Verovatno je to pravilo restorana, ali je glupost. Gosti su odlazili kući po pozivnice i vraćali se nazad.
Nastala je opšta pometnja i haos pre venčanja, a kasnije sam saznala da je to praksa restorana u kome sam tada prvi put bila.
(Žena9)