Izgleda da biljke „vrište“ od bola ako ih neko povređuje. Možda se ne oglašavaju na isti način kao ljudi, ali definitivno pod stresom emituju zvukove koji na ultrazvučnim frekvencijama (koje mi ne čujemo) zvuče kao pucketanje. Na taj način, smatraju naučnici, verovatno okolini šalju poruke o mogućoj pretnji.
„Čak i u potpuno tihom polju postoje zvukovi koje mi ne čujemo, a koji nose određene informacije. Neke životinje mogu čuti te zvukove pa se možda tamo događa velika akustična interakcija“, objasnila je evolucijska biološkinja Lilah Hadanj sa Univerziteta Tel Aviv u Izraelu.
„Biljke sve vreme razmenjuju informacije sa insektima i drugim životinjama, a mnogi od tih organizama komuniciraju putem zvuka, tako da bi bilo vrlo čudno da biljke uopšte ne koriste zvuk“, dodala je.
Snimali paradajz i duvan
Naime, kada su biljke pod stresom, one nisu tako pasivne kao što mnogi pretpostavljaju. One prolaze kroz neke prilično dramatične promene, od kojih je jedna od najvidljivijih (barem nama ljudima) ispuštanje prilično snažnih aroma. Takođe mogu da promene svoju boju i oblik.
Ove promene mogu signalizirati opasnost drugim biljkama u blizini, koje onda angažuju odbrambene mehanizme, ili privlače životinje kako bi se onda one pozabavile štetočinama koje bi mogle naštetiti biljci.
No, do sada nije bilo sasvim istraženo da li biljke emituju druge vrste signala – poput zvukova. Pre nekoliko godina Lilah Hadanj i njene kolege otkrili su da biljke mogu detektovati zvuk. Stoga je logično sledeće pitanje bilo mogu li ga i proizvoditi.
Kako bi to otkrili, snimali su biljke paradajza i duvana pri različitim uslovima. Prvo su evidentirali biljke koje nisu pod stresom, kako bi dobili osnovnu vrednost. Zatim su snimali biljke koje su bile dehidrirane i one kojima su odrezali stabljiku. To su prvo beležili u zvučno izolovanoj akustičnoj komori, a zatim u normalnom okruženju staklenika.
Biljke pod stresom ispuštaju u proseku oko 40 klikova na sat
Nakon toga su pomoću kompjuterskog algoritma beležili razlike između zvukova koje proizvode biljke koje nisu u stresu, kojima su isekli stabljiku i koje su bile dehidrirane. Naime, zvukovi koje biljke emituju nalik su pucketanju ili škljocanju, samo se sve to dešava na frekvenciji previsokoj da bi je ljudi mogli razaznati.
Biljke koje nisu pod stresom uopšte ne proizvode mnogo buke, samo se druže u tišini i odmaraju. Nasuprot tome, biljke pod stresom ispuštaju u proseku oko 40 klikova na sat, zavisno o vrsti. A biljke lišene vode kao da snimaju pesmu u studiju. Škljocaju sve češće i pre nego što se pokažu prvi vidljivi znakovi dehidracije, što dodatno eskalira kako se suše, a zatim se polako stišavaju kad krenu da venu.
Algoritam je uspeo da razlikuje te zvukove, kao i vrste biljaka koje ih emituju. I ne radi se samo o biljkama paradajza i duvana. Tim je kasnije testirao razne biljke i otkrio da je „glasanje“ poprilično uobičajena biljna aktivnost. Naime, zabeležili su zvukove i kod pšenice, kukuruza, grožđa i kaktusa.
Kako proizvode te zvukove i za koga?
No, postoje još neke nepoznanice. Na primer, nije jasno kako tačno proizvode te zvukove. U nekim prethodnim istraživanjima je otkriveno da dehidrirane biljke prolaze kroz proces kavitacije, pri kojem se u stabljici formiraju mehurići kiseonika koji se šire i skupljaju, što bi moglo stvarati zvuk koji nalikuje pucketanju.
Ne znamo da li biljke „vrište“ i kada naiđu na neke druge opasnosti. Patogeni, izloženost UV zračenju, ekstremne temperature i drugi nepovoljni uslovi takođe mogu podstaći biljke da počnu pucketati poput plastične folije s mehurićima.
„Sada kada znamo da biljke ispuštaju zvukove, sledeće pitanje je – ko bi ih mogao čuti? Trenutno istražujemo reakcije drugih organizama, kako životinja tako i biljaka, na ove zvukove te našu sposobnost da identifikujemo i interpretiramo zvukove u potpuno prirodnim okruženjima“, rekla je Lilah Hadanj.
Istraživanje naziva Sounds emitted by plants under stress are airborne and informative objavljeno je u časopisu Cell.
(B92)