Te kobne noći 14. aprila 1912. godine preko palube Titanika koji je tonuo trčao je jedan čovek. U rukama je nosio dva toplo obučena dečaka ne starija od pet godina. Prišao je jednom od čamaca i u panici koja je iz trenutka u trenutak bivala sve veća, odmah shvatio da njemu kao odraslom muškarcu neće biti dozvoljeno da se ukrca.
Tada je doneo najtežu odluku u životu… spustio je dečake u čamac za spasavanje i odstupio. Poslednje što je video bili su njegovi sinovi kako odlaze u spasenje dok on sam ostaje na brodu koji tone. Bio je ovo početak priče „siročića sa Titanika“, piše Istorijski zabavnik.
Dečaci su razumeli i govorili samo francuski i kod sebe nisu imali nikakva dokumenta koja bi rasvetlila njihovo poreklo. Jednom kada su se ukrcali na “Karpatiju” brod koji je pokupio preživele sa „Titanika“, postali su prava misterija.
Bila su to jedina deca koja su preživela bez bilo kakvih pratioca ili staratelja i o kojima niko nije znao ništa! Jednom kada su stigli do Njujorka novine su objavile njihovu fotografiju u nadi da će se neko javiti i prepoznati ih, ali činilo se da je sve uzalud… niko nije znao identitet “siročića sa Titanika”.
Potraga jedne majke
Na drugoj strani sveta, u Francuskoj, jedna majka je očajnički tražila svoje sinove. Marsel Kareto bila je užasnuta – njen bivši muž Majkl Navratil od koga se razvela samo nekoliko meseci ranije, došao je u poseti njihovoj deci, izveo ih u sudski dozvoljenu šetnju i nestao bez traga!
Na njenu sreću, vest o potonuću Titanika bila je svetsa vest, a priče o preživelima preplavile su tadašnje novine. Sa nekoliko meseci zakašnjenja vest o “siročićima sa Titanika” stigla je i do Nice u kojoj je očajna Marsel živela.
Dečake na fotografiji majka je odmah prepoznala! Na njoj su bili njeni sinovi – četvorogodišnji Majkl i dvogodišnji Edmond! Nakon što je sa mnogo detalja i opisa majka socijalnim službama opisala svoju decu, istina je otkivena… a bila je strašna koliko i filmska!
Kobno putovanje
Nakon što je oteo dečake, Majkl Navratil je preko Monte Karla pobegao za Englesku gde je odseo u jeftinom londonskom hotelu čekajući prvi brod koji će njega i njegove sinove odvesti na “novi kontinent” gde se nadao da ga bivša žena nikada neće pronaći. Sudbina je htela da taj brod bude baš Titanik.
Majkl je kupio karte u trećoj klasi pod lažnim imenom Luis Hofman. Sinove je predstavio kao Loloa i Momona, a ostalim putnicima je ispričao da je udovac. Ni u jednom trenutku tokom putovanja nije ih ispuštao iz vida.
A onda se dogodio kobni sudar sa ledenim bregom. Majkl je decu obukao najtoplije što je mogao, uvio ih u ćebiće i pokušao da se sa njima ukrca na čamce za spašavanje.
– Otac je ušao u našu kabinu dok smo spavali. Obukao me je veoma toplo i poneo. Neko od putnika je to isto uradio sa mojim bratom. Kada sam kasnije razmišljao o tome bio sam veoma dirnut – taj drugi čovek je znao da će verovatno umreti, a ipak je ostao da pomogne da se moj brat toplije obuče – godinama kasnije ispričao je Majkl Junior.
On i njegov brat bili su na rasklopivom čamcu D, poslednjem plovilu koje je spušteno sa “Titanika” pre nego što se brod urušio. Njihov otac nestao je u vodama ledenog Atlantika samo nekoliko minuta kasnije.
Susret “siročića” i majke
Margaret Haus, putnica prve klase sa “Titanika” koja je govorila francuski pristala je da dečake primi u svoju kuću i brine o njima dok se ne pronađe njihova porodica. Jednom kada je njihov identitet otkriven Marsel se otputovala za Njujork i porodica je konačno bila ujedinjena!
Jedan od dečaka – Majkl Junior umro je 30. januara 2001. kao poslednji preživeli muški putnik sa “Titanika”, piše istorijski zabavnik.
(Izvor: Blic)