Žurim na posao, a u obližnoj radnji je dugi red i svi kupuju više od deset namirnica. Mislim se, ako budem čekao neću stići na posao još sto godina. Odlučujem da izgubim mesto u redu, kako bih pokušao da budem prvi u onom koji ću sam stvoriti.
Kupovinu sam obavio brzinski. Imam pet namirnica u korpi i isto toliko minuta da stignem na posao. Stajem u red, a isped mene skoro deset ljudi. Prva gospođa je napunila kolica i snabdela se za mesec dana, a ljudi iza nje nemaju manje od 20 namirnica.
Gledam na sat i postoje dve mogućnosti: da baš kasnim na posao ili da ostanem gladan. Pošto mi se nijedna od dve ideje nije baš dopala, odlučujem se na korak u kome mogu da dobijem sve ili ništa.
Odlazim do zaposlene za info piltom i izgovaram: „Izvinite, možete li da otvorite još neku kasu, molim Vas, pošto se za onom napravio baš dugačak red“. Umesto neke komplikovane procedure i objašnjena koje sam očekivao, samo se čulo: „Izvolite ovde“. Čekate, tek tako. Nisam stigao da se opasuljim, a već sam bio na putu za redakciju.
Prema istaraživanjima koja su radili neki lanci prodavnica, kupci će pre otiću u skuplju radnju s boljom i bržom uslugom, negu što će čekati u redu kako bi uštedeli nešto novca. Zbog toga su neke kompanije uvele linije na svojim kasama, pa ukoliko red pređe tu liniju, odmah se otvara sledeća.
Međutim, pošto zaposleni to ne primete, zbog obima posla, potrebno je da im priđete i da im skrenete pažnju. Naravučenije. Umesto da sikćete i gunđate u redu, izađite iz njega i ljubazno zamolite nekog zaposlenog da otvori kasu. Tako ćete možda dobiti mrki pogled kasira, ali ste bar na vreme završili posao, a pozitivnu energiju će vam povratiti gomila zahvalnih ljudi, kojima ste skratili vreme čekanja u redu.
Kosmički će vam biti zahvalne i gazde objekta, jer ste im na taj način povećali posetu i profit, a to znači da će i zaposleni proći bolje.
(Izvor: 24 sata)