Svekrva je 42-godišnju snaju Martu dovela na ivicu depresije – žive u istoj kući i ona kontroliše njen život. Kako je rekla nesrećna snaja, ona ne vidi izlaz, jer ima decu od sedam i pet godina, a njen muž ne želi da napusti roditelje. Ludo mu je da plaća kiriju kad imaju svoj sprat kuće, a ona sve dublje tone u razmišljanje o razvodu, kojeg se plaši.
„Kada sam došla u ovu kuću, bila sam zaljubljena. Kafa i ručkovi sa svekrvom i svekrvom bili su mi najnormalnija stvar. Stalno sam bila sa njima dok smo suprug i ja uređivali stan na spratu iznad njih. Moja svekrva je znala da me pita nešto što mi se činilo pomalo primamljivo; na primer, da li ću dodati pare za kuhinju, ili zašto idem na more kada mi treba novac za uređenje. Tada mi ništa od toga nije toliko smetalo. U svakom slučaju, moje nade su bile usmerene na to da ćemo se uskoro potpuno odvojiti od njih i započeti naš lep, normalan život“, kaže gospođa Marta za mojevrijeme.hr.
Nade koje je gajila počele su bledeti kad bi suprug dolazio s posla i najprije stao da pozdravi roditelje, a ponekad se i malo zadržao pa pojeo supu.
Muž je nastavio po starom
„Nije bilo normalno, da ga ona na bilo šta tera dok sam ja gore i užurbano kuvam ručak posle posla. Ovde je počelo da me muči. Još gore mi je bilo kada bi uveče opet silazio kod njih, pa bi svi zajedno gledali neki glupi rijaliti. Ušla bih poluljuta, pozvao me je da sednem, ali meni je to gubljenje vremena, pa bih se vratila“, priča ona.
Meša se i u vaspitanje dece
Onda je, kaže, došla prva trudnoća. „Sada sam poslednja četiri meseca pre porođaja morala da vodim računa o trudnoći i tada sam prvi put bila u toj kući bez posla. Ovde je postalo nepodnošljivo. Od jutra me ispituje da li pijem previše kafe, da li dižem nešto teško, šta jedem, koliko spavam. Sve je to normalno i ljudski, ali me je stalno zaskakala. „Nisam mogla da siđem niz stepenice, a da ona ne izađe i ne počne da ispituje“, rekla je.
Mešala se i oko dece. „Više me je iznervirala svojim prigovaranjem i dosjetkama nego što je pomogla. Roditelji mi nisu bliski i mama nije mogla da mi pomogne, i ona bi nešto uradila, ali uz tolike ‘zašto ovo držiš i zašto ovo ne stane’ me je izluđivala. Sa prvom bebom, nikad neću zaboraviti, rekla mi je da moje dete plače jer je gladno, a bilo je gladno jer sam terala da dojim umesto da prelazim na flašicu. Tu je počelo ozbiljno da me grize“, poverila se Marta.
Muž je uvek uz majku
„I danas, kada imamo dvoje dece, moj muž je uvek sa svekrvom. Čini mi se da mi u toj kući nema spasa. Pre neki dan sam ozbiljno počela da razmišljam o odlasku. Dešavalo se da puknem kao kokice i da se posvađam sa njom. Poslednje što je uradila, nećete verovati, prišla nam je sa papirom na kom je bilo nešto kao tablica na kojoj je pisalo koliko zarađujemo i na šta trošimo. Sve je lepo nabrojala, na šta nam ide novac, kolike su nam plate, koliki su vrtić, škola, dečije aktivnosti. Zaključila je da negde curi novac, da smo stalno švorc. Rekla je da deci nije potrebna tako skupa odeća, te da ne treba stalno da menjamo stvari po stanu. Poludela sam, jedva sam se suzdržala da je ne udarim tim papirom u lice. Nije normalno, ne mogu više da izdržim“.
Na pitanje zašto ona i supruga ne idu negde daleko od njih, odgovara: „Muž mi je dobro, lepo mu je ovde sa roditeljima, meni i deci gore, on je prilično bezbrižan oko kućnih obaveza, ide mu odlično. Konformista.“
„Kada mu kažem da treba da pokušamo da se preselimo u stan jer se više ne osećam dobro, on mi kaže da mu je strašno glupo da plaća kiriju, kada imamo stan u kući. To što mislim da je glupo što je više sa mamom nego sa mnom, i što dozvoljava mami da me kontroliše, nije bitno. Mislim da ću morati da se spasavam od njih, samo još tražim način. Deca su još mala, a ja nisam u cvetu mladosti i nemam više beskrajne količine energije. Isisali su snagu iz mene“, rekla je na kraju razgovora.
(Stil / Moje Vrijeme)