Svečana trpeza je sada već uobičajena stvar u svim krajevima, ali ono bez čega slava zapravo ne može da prođe i što svaki domaćin mora da obezbedi su slavska sveća, kolač i koljivo.
U tradiciji srpskog pravoslavnog naroda sačuvan je običaj koji nas izdvaja iz celog hrišćanskog sveta – slavljenje krsnog imena. Ovaj praznik, koji je Vaskrsa i Božića, treći najvažniji porodični praznik, je Sveti Sava uvrstio u pravoslavne običaje, a zvanično je ušao u kanon zahvaljujući mitropolitu beogradskom Mihailu 1862. godine.
Proslavlja se u krugu porodice uz najbliže prijatelje i familiju. Svečana trpeza je sada već uobičajena stvar u svim krajevima, ali ono bez čega slava zapravo ne može da prođe i što svaki domaćin mora da obezbedi su slavska sveća, kolač i koljivo.
Pre slave u domu svečara obavlja se vodoosvećenje: sveštenik osvećuje vodu – sveti vodicu; a na dan slave u crkvi, ili u domu, blagosilja koljivo (Koljivo (koliva) je grčka reč za kuvano žito – ovde se podrazumeva kuvana pšenica, pomešana sa šećerom i orasima; u narodu je za koljivo odomaćena takođe grčka reč panajia (što znači svesveta)) i slavski kolač, koji unakrst preseče i vinom prelije.
Dakle, za slavu je potrebno svetiti vodicu svome domu i pripremiti slavski kolač od pšeničnog brašna, slavsku sveću, žito (koljivo), crveno vino, tamjan i zejtin.
Slavski kolač predstavlja žrtvu, ali takvu žrtvu blagodarnosti Bogu, što smo kroz Isusa Hrista i Njegovo stradanje spaseni od propasti, koja bi nas postigla zbog naših grehova.
Kolač bi trebalo da se mesi rano ujutru, a domaćice nikako ne bi smele da ga kupuju. Priprema predstavlja neku vrstu rituala kojom se potvrđuje žrtvena tradicija.
Upravo zbog toga, sa posebnom pažnjom prave se i biraju i ukrasi za slavski kolač, koji dodatno doprinose, ne samo lepom izgledu pogače, već i njenoj simbolici.
Obavezna dekoracija je pečat sa slovima IS HS NI KA (koji se naziva i prosfornik ili poskurica), a to je grčka skraćenica od „Isus Hrist pobeđuje“. Pravi se pet ovakvih pečata i koji se stavljaju na pet kugli od testa. Na najveću kuglu se prosfornik stavlja na samu sredinu i u njemu se nožićem napravi rupica. Tu se ubode grančica bosiljka. Preostala dekoracija može da bude po želji domaćice.
Ovakva vrsta ukrasa se pravi dan ranije ili nekoliko sati pre pripreme kolača da bi se osušili i postali lakši, jer ako ih pravite kada i slavski kolač propašće kroz testo zbog svoje težine, a i dobićete da vremenu na sam dan proslave.
Testo za ukrase
Najbolje testo za ukrase bazira se na oštrom brašnu. Potrebno vam je:
- 9 kašika oštrog brašna
- 3 kašike soli
- 1dl mlake vode
Potrebno je da umesite testo koje će biti znatno tvrđe od onog za kolač. Stavite ga u kesu da se „odmori“ 15 minuta, a onda se bacite na posao.
Uz pomoć kalupa ili sopstvene kreativnosti možete napraviti znatan broj ukrasa.
Postoje trikovi koji će vam pomoći da ukrasi ostanu beli, a vrlo su jednostavni. Kada zamesite testo od brašna i vode dodajte so, jer ona daje to belilo.
(SD)