Čuvarkuća je jedno od najvažnijih uskršnjih jaja, ali ne zbog boje ili ukrasa – već zbog moći koja mu se pripisuje.
U susret najvećem i najvažnijem hrišćanskom prazniku, bitno je da se podsetimo običaja i simbolike koju oni nose.
Prema tradiciji, prvo ofarbano jaje u crvenu boju na Veliki petak čuva se tokom cele godine jer se veruje da donosi sreću, zdravlje i zaštitu porodici.
Obično se stavlja pored ikone ili na posebno mesto u kući kako bi služilo kao amajlija protiv nesreće.
Koreni običaja – od paganskih verovanja do hrišćanstva običaj čuvanja jajeta potiče još iz predhrišćanskih vremena, kada su stari Sloveni verovali da jaje simbolizuje novi život i božansku zaštitu.
Smatralo se da poseduje moć da odbija zle sile i čuva dom od nevolja.
Dolaskom hrišćanstva, ovaj običaj dobio je novu dimenziju – crveno jaje je postalo simbol Hristovog vaskrsenja, a njegova zaštitna uloga nastavila je da živi kroz narodna verovanja i tradiciju.
Šta ako se čuvarkuća razbije?
Veruje se da čuvarkuća ne sme da pukne pre sledećeg Uskrsa, jer to može doneti nesreću ili bolest u porodici. Ako se to ipak dogodi, postoje rituali kojima se može neutralisati loša sreća.
U nekim krajevima Srbije, ljudi pepeo od izgorelog jajeta bacaju na prag kuće, dok ga u drugim mestima zakopavaju u dvorištu verujući da će tako zaštititi dom.
Gde se danas čuva čuvarkuća?
Iako se u modernim vremenima ovaj običaj sve ređe praktikuje, u mnogim porodicama se još uvek veruje u njegov značaj.
Neki čuvarkuću stavljaju u kuhinjski ormarić, drugi je drže na polici uz porodične uspomene, dok je u pojedinim kućama možete videti pored ikona i slavske sveće.
Bilo da verujete u njegovu moć ili ga čuvate samo iz poštovanja prema tradiciji, čuvarkuća je deo kulturnog nasleđa Srbije koji premošćava vekove.
Kada uskoro ponovo budete farbali uskršnja jaja, setite se ovog neobičnog običaja i odaberite svoju čuvarkuću – nikad ne znate kakvu sreću može doneti!
(Srbija Danas)