Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja, dok je njegov glavni praznik 24. jula, odnosno prema julijanskom kalendaru 11. jula.
Nakon što je Sveti Vartolomej bio razapet u jermenskom gradu Albanapolju, hrišćani su skinuli njegovo telo i sahranili ga u olovni kovčeg.
Pošto su se na njegovom grobu događala mnoga čudesa, naročito isceljenja bolesnih, broj hrišćana je ubrzano rastao. Zbog toga su neznabošci odlučili da kovčeg sa moštima apostola bace u more.
Pored njegovog, u more su bačeni i kovčezi sa moštima još četvorice mučenika: Papijana, Lukijana, Grigorija i Akakija. Božjim čudom, kovčezi nisu potonuli, već su ih talasi odveli u različite gradove.
Mošti Akakija stigle su u grad Askalus, Grigorijeve u Kalabriju, Lukijanove u Mesinu, Papijanove na drugu stranu Sicilije, dok su Vartolomejeve dospele na Liparska ostrva.
Episkop liparski Agaton je, po božanskom otkrovenju, saznao da se mošti Svetog apostola približavaju. Sa sveštenstvom i narodom, dočekao ih je na obali sa velikom radošću, a tom prilikom su se dogodila mnoga isceljenja.
Mošti su položene u crkvu Svetog Vartolomeja, gde su ostale sve do vremena Teofila ikonoborca (oko 839. godine). Kada su muslimani napali Lipare, mošti su prenete u grad Benvento. Gospod je proslavio apostola čudima i za života i posle smrti.
Narodna verovanja
Narodno verovanje kaže da Sveti Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, pa postoji rizik da im radovi na njivi propadnu. Narodna poslovica kaže: “Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!”
U nekim delovima Srbije se veruje da ako radite na ovaj dan, postoji opasnost od poplava, grada i oluja. Ukoliko je vreme oblačno, to se smatra lošim znakom za poljoprivrednike, najavljujući lošu godinu.
U selima Šumadije veruje se da Sveti Vartolomej leči od padavice, pa bolesnici odlaze u obližnje manastire da se pomole. U topličkom kraju se smatra da Sveti Vartolomej i Sveti Sava sede na planini i čuvaju njive, pa oluje mogu nastati tek kada oni zadremaju, što se retko dešava.
Narodna tradicija nalaže deci da se ne penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zbog čega je Sveti Vartolomej u narodu poznat i kao Vratoloma. Zabranjuje se i kupanje u rekama, a ženama da “bućkaju” mleko. Takođe, na ovaj dan svi radovi na njivama su obustavljeni.
(Srbija Danas)