Porodični odnosi kod većine ljudi utiče na način kako komuniciramo, ali i kako ćemo se ponašati prema drugima.
Stoga je postavljanje porodičnih granica često temelj na kojem gradimo buduće odnose kroz život. Zato je važno ustanoviti u kojim situacijama su potrebne granice, kao i kako komunicirati.
Šta su granice i kako ih postaviti?
„Od detinjstva se uči postavljanje granica. Od rođenja, deca stalno uče gde zse avršava njihovo „ja“ i započinje neko drugi“, kaže psihijatar Karlen MekMilan.
Ukoliko su granice nejasne u tako ranom uzrastu tokom odrastanja će biti teže prepoznati zdrave granice, a u odrasloj dobi ćete ih teže postaviti. Granice nam omogućuju da živimo pored drugih.
„Dobre granice bi trebalo da budu deo svakog odnosa, ličnog i profesionalnog – ističe psihijatar.
Najpre treba da znamo šta želimo u pojedinoj situaciji
„Nije lako primetiti da se naše granice ne poštuju ili ih ne čuju. Razlog je taj što možda nismo ni svesni da imamo pravo postaviti granice“, tvrdi psiholog Džuli Fraga iz San Franciska.
Kako vaspitanje utiče na postavljanje granica?
Deca kopiraju ponašanje roditelja, a to je delikatno kad je reč o mališanima koja odrastaju u disfunkcionalnim porodicama. Kod njih nije razvijena dobra komunikacija, a obično ta deca kada odrastu stvaraju toksične odnose jer njima disfunkcija znači ljubav.
„To može da vodi do uverenja da nemate moć postavljanja granica jer će ih svi ignorisati, tvrdi Fraga.
S druge strane, neko ko je odrastao bez dobrog modela postavljanja granica, može ih koristiti kako bi stekao moć nad drugima.
Ljudi koji odrastaju u traumatičnim porodicama često imaju osećaj da gube kontrolu, pa to dovodi do preterane kontrole u odrasloj dobi. Sve to da bi stekli osećaj sigurnosti, tvrdi Patrice N. Douglas, bračni terapeut iz Kalifornije.
Zbog toga je teže prepoznati tuđe potrebe, ali uz podršku i želju za jačanjem komunikacijskih veština, svako može postaviti bolje granice.
Po čemu se zdrave granice razlikuju od toksičnih?
„Kod zdravih granica čovek razume da drugi imaju različite misli i osećanja, te je pokazuje radoznalost prema tuđim mislima i osećajima bez stvaranja pretpostavki, tvrdi MekMilan.
Zdrave granice su informacije o ljudima s kojima izlazimo i od kojih tražimo savete, ali sami biramo s kim ćemo se družiti. S druge strane, kada roditelji telefoniraju bivšem partneru njihovog deteta tražeći lićne informacije o razlozima raskida, reč je o nezdravim granicama. Zdrave granice nisu oštre. Fleksibilne su i o njima se može pregovarati.
Psihijatar je napravio poređenje toksičnih granica sa napuštenom starom kućom u koju svako može da uđe, pa i problematični ljudi. U toksičnim odnosima nema mesta za pregovore. Čim neko progovori i pokuša da započne konstruktivan dijalog, čovek s toksičnim granicama gubi kontrolu i besni.
Kako postaviti granice sa članovima porodice?
MekMilan savetuje da treba da budemo jasni u željama bez pretpostavki kako član porodice znao šta vam treba.
„Budite spremni da ponovite istu stvar nekoliko puta. Naglasite koliko dobre granice jačaju odnose i komunikacijom svojih granica zapravo želite da ojačate odnos, savetuje ona.
Budite spremni da će druga strana verovatno i sama postaviti neke granice zauzvrat. Stoga, pitajte ih šta im treba poštujući ograničenja koja su postavili kako biste osigurali bolju dinamiku. Ne zaboravite da je važna istrajnost.
„Ako ste rođaku rekli da nećete da mu pozajmite novac jer sumnjate da će ga neprimereno iskoristiti, budite istrajni u tome ne dopuštajući da vas nagovori, navodi psihijatar.
Možete otići i korak dalje i zatražiti savet terapeuta
Fraga veruje da terapija pomaže u razumevanju porodične dinamike. Kroz terapiju ljudi će naučiti koje granice su im potrebne kako bi imali uspešan porodičan odnos.
„Ponekad želimo da verujemo da su određene toksične situacije deo normalnih odnosa, pa ih se držimo. Ali kroz terapiju možete da naučite zašto su vam granice potrebne u porodičnim odnosima, kaže Daglas. On ističe kako je za odluku o postavljanju granica potrebno puno posvećenosti i truda.
Šta ako član porodice ne poštuje granice?
Kad neko ne poštuje postavljene granice, treba ih ponoviti na jasniji način, kaže Fraga i dodaje da ako izostane poštovanje, treba izaći iz takvog odnosa, makar na neko vreme.
MekMilan kaže kako često kroz praksu susreće ljude kojima članovi porodice na mobilni šalju ružne poruke. Savetuje im da u tom slučaju odgovore:
‘Na ovo neću da odgovorim i blokiram tvoj broj na 24 sata. Možemo ponovo da razgovaramo kad se ohladiš’. Ako jasno postavite granice i vidite da vas ne poštuju, možda će pomoći ako jasno izrazite da ćete se udaljiti uz objašnjenje zašto to radite.
„Ako nastavljaju da vas zovu, nemojte se uvlačiti u razgovor jer ste jasno dali do znanja šta mislite. Ako pristanete na razgovor, šaljete poruku da veza i dalje postoji, što je zbunjujući signal, kaže ona.
Kada je vreme da isključite člana porodice?
Svaka situacija je drugačija, ali ako vam član porodice u život donosi višeloših stvari nego dobrih, možda je vreme da prekinete taj odnos.
Daglas kaže da je to vrlo lična odluka i niko ne treba da je donosi dok se nije distancirao od situacije i sagledao sve aspekte problema. Bilo bi dobro o svemu porazgovarate sa stručnjakom ili nekim kome verujete.
Ako stalno kršenje granica vodi do depresije, anksioznosti ili čak ima elemenata nasilja, vreme je da iz takvog odnosa jednostavno izađete.
U nekim situacijama odnos možete izgladiti telefonskim razgovorom, ali kod toksičnih i nasilnih ljudi, možda treba poslati mejl ili pismo, a zatim prekinuti svaku komunikaciju, savetuje Fraga.
(Stil/24 Sata.Hr)