Iako je poznato verovanje o tome da ljudi uoči smrti neretko imaju snove ili priviđenja bliskih ljudi koji su već umrli, prva naučna studija o ovom fenomenu sprovedena je tek pre 10 godina.
Naime, američki naučnici sa koledža „Canisius“ u Njujorku sproveli su 2014. istraživanje koje je za cilj imalo da se ispita tematika snova koje ljudi doživljavaju u mesecima ili danima pre smrti.
Studija je urađena nad 66 pacijenata koji su bili smešteni na palijativnom odeljenju, a sa njima je urađeno 453 intervjua u vremenskom periodu od 18 meseci. Rezultati su bili iznenađujući!
Naime, čak devet od 10 ispitanika prijavilo je da su imali „viziju“ najmanje jednom dnevno, i to najčešće putem snova. Većina njih sanjala je o susretu sa preminulim rođacima ili bliskim prijateljima koji su im za života pružali mir i utehu.
Ispitanici su takođe istakli i da su snovi o njihovim upokojenim bližnjima „delovali veoma stvarno“.
Studija je otkrila i da je 45 odsto učesnika iskusilo proročke snove tokom hibernacije, 16 odsto njih doživelo ih je u trenutku buđenja, a za 39 odsto su počeli tokom buđenja i nastavili su se i nakon što se osoba probudila.
„Kako su se učesnici približavali smrti, utešni snovi u kojima vide pokojnika postajali su sve prisutniji. Njihov uticaj na umiruće pojedince i njihove voljene može da bude od velikog značaja. Ove vizije mogu da se jave mesecima, nedeljama, danima ili satima pre smrti i najčešće smanjuju strah od umiranja, čineći prelazak iz života u smrt lakšima za one koji to prolaze“, zaključili su istraživači.
„Proročki“ snovi uoči smrti najčešće počinju od osam do 11 nedelja pre kraja života, a postaju sve učestaliji od tri do jedne nedelje pred smrt. Naučnici su utvrdili i da su ovakvi snovi vrlo živopisni i realistični: 99 odsto ispitanika u gorepomenutoj studiji doživelo ih je kao stvarnost.
(Žena)